Jan Fabr: Slobodan Beštić je izuzetan glumac
BEOGRAD – Nakon trijumfa spektakularne predstave „Olimp“ u programu 51. Bitefa 2017. godine jedan od najinovativnijih umetnika današnjice Jan Fabr vratio se u Beograd gde će večeras u Narodnom muzeju biti otvorena izložba njegovih radova „Praznik malih prijatelja“, a sutra uveče na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta Slobodan Beštić će igrati Fabrovu monodramu „Noćni pisac“, najavljeno j na današnjoj konferenciji u Narodnom muzeju.
Jan Fabr uživa međunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene.
Tražeći i uspostavljajući veze između različitih disciplina, otvara nove puteve i mogućnosti interpretacija u oblastima vizuelnih umetnosti, pozorišta i književnosti.
Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima kao što su Venecijanski bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Emitraž….
Fabr je dočekan alplauzom u atrijumu Narodnog muzeja gde je izrazio zahvalnost kako je rekao divnim ljudima koji ga okružuju u njegovoj izuzetno kreativnoj poseti Beogradu.
„Kustos izložbe Joana De Vos i izvanredni glumac Slobodan Beštić su zaporavo najzaslužniji za sadržeja u kojima će beogradska puzblika uživati. Joana je ponekad bila nesnosna i uporna dok smo radili ali je imala slobodu u odlučivanju ma koliko je to bilo teško za mene“ kazao je Fabr i dodao da mu je bilo veliko zadovoljstvo da sarađuje sa Slobodanom Beštićem.
Prema rečima slavnog umetnika Beštić je izuzetno posvećen glumac koji sa velikom strašću i ostvorenošću za eksperimente pristupa sceni.
„Privilegija je raditi sa stakvim umetnicima i verujem da smo napravili zanimljivu predstavu“ kazao je Fabr.
Beštić se zahvalio na komplimentima slavnog umetnika i istakao da je njegov zadatak bio da 5 ili 6 proba nauči predstavu.
„Nisam znao šta me čeka. Jan Fabr mi se posavetio na najlepši mogući način. Otvorio me kao čoveka i fascinirao svojom toplinom i humanošću. Naročito znanjem. Shvatio sam da ljudi danas mogu da komuniciraju jedni sa drugima i to iskustvo sa fabrom mi je vratilo veru u pozorište i umetnost“ kazao je Beštić.
„Noćni pisac“ je vizionarska i razoružavajuća himna subverzivnom i intrigantnom umetniku Janu Fabru.
Njegovi lični dnevnici predstavljaju intimnu i provokativnu autobiografiju.
Slobodan Beštić na sceni oživljava donosi jedinstveni svet Fabrovih tekstova, stvaralačkog aspekta koji ostaju u senci dela velikog umetnika.
Poput Fabrovih crteža, i njegovi tekstovi oslikavaju njegova intimna iskustva, želje, ideje i opsesije.
Često ih piše noću, kada je sve tiho i samoća se spusti na čoveka, a piše ih svojim veoma originalnim jezikom.
Oni otvaraju vrata svetu punom fantazije i iznenađujućih saznanja.
Fabr kaže da decenijama unazad svoje umetničke zamisli i imaginaciju stavlja na papir u različitim formama, bilo da je reč o crtežima ili tekstovima…
„Za mene je izuzetno važan jezik kojim se umetnički izražavam svoju umetnost. Bilo da je reč o dnevniku koji pišem, ili instalacijama, pozorišnim predstavama…Važno je da te moje zamisli ožive u umetničkoj formi. Važna mi je snažna veza između slike i teksta“ kazao je Fabr.
Izložba „Praznik malih prijatelja“ čiji kustos Joana De Vos, bavi se temama koje su fascinirale Fabra kao mladog vizuelnog umetnika.
Pročavajući svet insekata on je već tada počeo da stvara sopstveni mitski univerzum usresređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost…
„Slično entomologu Fabr zapravo beleži, analizira, komentariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža , instalacija, i skulptura fantastičnih insekata. Bilo mi je veliko zadovolsjtvo da predstavim taj fabrov svemir u kojem metamorfoze insekata postaju simboli ljudskog ponašanja“ kazala je De Vos i dodala da je istraživanjem na različitim umetničkim nivoima uspeo da dosegne moć lepote.
Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu istakla je zadovoljstvo što svetski priznati umetnik izlaže u našem najznačajnijem muzejskom prostoru.
„Izložba nam predstavlja radove koji se čuvaju u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama koji su nastali krajem sedamdsesetih godina prošlog veka i predstavljaju začetke stvaranja izuzetnog Fabrovog umetničkog univerzuma“ kazala je Borić Brešković i dodala da je svet insekata nezaobilazni deo njegove umetničke estetike.
Ivana Vujić direktorka Narodnog pozorišta kazala je da je saradnja tri značajne institucije dovela Jana Fabra u Beograd.
„Projekat je uzbudljiv jer je reč o veličanstvenoj umetničkoj ličnosti koja spaja visuelnog umetnika, performera, pozorišnog reditelja i pisca“ kazala je Vujić.
Kulturni centar Beograda objaviće knjigu „Noćni dnevnik 1992. – 1998.“ Jana Fabra u ediciji „Sam(a) svoj pokret“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.