U trendu

Klet: Nismo hteli da povredimo osećanja romske zajednice

BEOGRAD – Izdavačka kuća „Klett“ danas je saopštila da im je žao što je izbor pitalice u njihovoj lektiri za treći razred osnovne škole „Narodne umotvorine lake za đake trećake“, autorke Nataše Stanković Šošo, povredio osećanja romske nacionalne zajednice.

„Mi svakako nismo imali takvu nameru. Naime, romsko dete se u pitalici ne pominje u negativnom kontekstu. Naprotiv, reč Ciganče je hipokoristik, reč od milja, čime se ističe pozitivan emotivni stav prema onome na koga se reč odnosi“, objasnila je urednica za srpski jezik i književnost u Kletu Ana Vukomanović.

U pomenutoj knjizi pitalica glasi: „Pitalo Ciganče majku: Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka“.

Vukomanović je navela i da se „pitalicom skreće pažnja na važan društveni problem siromaštva, pa se učenici u razgovoru mogu podstaći da razmišljaju o teškom socijalnom položaju Roma kako nekad, tako i danas“.

„Treba primetiti da se problem siromaštva ne sagledava samo iz perspektive Roma. U našem izboru našla se i pitalica: ‘Pitao beg raju: Ma kako možeš tako slatko suha hljeba jesti? – Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva'“, kaže se u saopštenju.

Prema mišljenju urednice, time se učenicima omogućava da promišljaju o problemu siromaštva iz različitih pozicija, što je važno s obzirom na značaj ovog problema u savremenom društvu, kao i na njegovu složenost.

„Budući da tekst narodne pitalice nismo mogli da menjamo, nameće se zaključak da je trebalo da ga izostavimo. Mi, naprotiv, mislimo da je važno govoriti o problemu siromaštva i da se ovom pitalicom ni na koji način ne iskazuje negativan odnos prema Romima, već se skreće pažnja na njihov težak položaj“, kaže se u saopštenju.

Primetivši da je u narodnoj književnosti uobičajen naziv Ciganin, budući da je reč o tekstovima nastalim u ranijim vremenima, Vukomanović je dodala da tada „ovaj naziv nije imao pejorativni karakter, o čemu svedoči i upotreba hipokoristika“.

„Budući da se u narodnoj književnosti često pojavljuju tipski likovi, nije neobično da se kao siromašan čovek pojavljuje Rom budući da se time oslikava društvena stvarnost vremena kada su dela usmene književnosti nastajala“, ocenila je Vukomanović.

Iz Klett-a su još jednom istakli žaljenje što su povredili osećanja romske nacionalne zajednice, dodavši da veruju „da je Ciganče iz pitalice našlo put do srca trećaka i da je pomoglo da razviju osećanje empatije, kao i da razumeju problem siromaštva“..

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar