Knjiga o Aci Đorđeviću: Uvek je imao pravu reč za glumca

BEOGRAD – Promocija knjige – monografije “Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka” (RTS izdavaštvo 2021), o čuvenom reditelju, koju je priredila Dragana Bošković, danas je održana u Galeriji RTS kluba u Beogradu uz prisustvo dramskih umetnika koji su sarađivali sa velikim umetnikom.

Istovremeno autobiografija i monografija, nova knjiga podeljena na sedam važnih poglavlja, predstavlja vredan dokument istorije televizije pretežno igranog programa, kroz sećanja istaknutog reditelja kultnih TV serija – „Otpisani“, „Vruć vetar“, „Balkan ekspres 2“, „Bolji život“, “Srećni ljudi”.

Na neki način, knjiga nije vezana samo za ogroman opus izuzetno produktivnog reditelja koji je potpisao više od 100 ostvarenja na malom i velikom ekranu, već je svedočanstvo jedne države, društva i kulture.

Zanimljivo je da je Aleksandar Aca Đorđević (1924 – 2005) gradio karijeru na filmu, televiziji i u pozorištu, te je svuda bio zapažen i uspešan.

Glumica Svetlana Bojković je sarađivala sa čuvenim rediteljem na popularnim navedenim serijama “Bolji život”, “Otpisani”, “Srećni ljudi”, kao i “Porodično blago”.

Ipak, ona će doživotno pamtiti njeno prvo pojavljivanje na televiziji u TV filmu “Jednog dana, moj Jamele” davne 1967. godine, prema scenariju Filipa Davida.

“Da ništa nisam drugo radila u karijeri, bila bih zadovoljna ovim što sam postigla sa njim. On je kao reditelj za mene apsolutno nezaboravan i posebno drag, jer mi je dodelio tu prvu ulogu na ekranu”, prisećala se glumica.

Navela je da ta rola u njenoj karijeri predstavlja prvu pojavu njenog lika na televiziji ikada, a tada je imala manju ulogu žene bez teksta koja se pojavljuje u sećanju glavnog lika, kog je igrao Mihajlo Miša Janketić.

“Slušala sam pouzdane priče da su mnogi mladi reditelji učili zanat filmske i TV režije od njega, što je po meni bilo očekivano”, otkrila je Bojković.

“Kako je dolazio iz pozorišta i tamo već ostavio traga, na setu smo uvek imali probe, tako da smo bili kompletno spremni kada treba da snimamo. Bio je jako duhovit, osvežavao nas je svojim humorom, mada je bio i strog, što je za mene sasvim normalno”, istakla je dramska umetnica.

Po njenim sećanjima, reditelj Đorđević nije dozvoljavao propuste, bio je veoma temeljan i predan u radu, a saradnja sa njim je bila uvek veoma prijatna, što se odrazilo i na uvek odlične rezultate u tim projektima.

Zlata Numanagić je takođe evocirala uspomene na produktivnog režisera, sa kim se prvi put susrela na snimanju TV filma “Kobna pločica” (1963) prema delu Marka Tvena, a pamti i prvi bioskopski film sa njim – “Stići pre svitanja” (1978), gde su joj partneri bili Velimir Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Ljubiša Samardžić, Bora Todorović i drugi.

“Uvek je imao pravu reč za glumca. Jasno je bilo koliko voli i poštuje glumce. Bio je veliki autoritet, obziran, kulturan, veličanstvena ličnost”, naglasila je Numanagić, prisutna u njegovim serijama “Srećni ljudi”, „U ime zakona“, “Otpisani”, ali i mnogim predstavama.

Glumica je podvukla da je Đorđević imao redak dar da uvek prepozna mlade talente i da im pruži šansu na filmu ili serijama, što ume biti opasno i veoma odgovorno.

Ipak, on u toj proceni nije nikada pogrešio, svi su postali afirmisani kroz njegove projekte.

“Bio je blag i odmeren, i neobično mi je što je umeo na pravi način da pruži savet glumcu ako primeti da on malo luta oko lika. A to je uvek radio nasamo, ne pred celom ekipom, da na miru objasni glumcu. Zaista je uticao puno na moj privatni i profesionalni život”, zaključila je glumica.

Dramaturg i teatrolog Dragana Bošković imala je veoma detaljno istraživanje za knjigu, od obimnog materijala – više od 15 sati razgovora.

Tako je zabeležila i priredila iz ličnog ugla život dramskog umetnika, i podelila je istorijske momente i zakulisne radnje pozorišta od ’50-ih, Televizije Beograd od ’60-ih godina i presek zlatnog doba srpske i jugoslovenske kulturne scene.

Pozorišni reditelj Marko Misirača osvrnuo se na karijeru Đorđevića u teatru, gde je ostavio traga u Šabačkom i Niškom pozorištu.

Misirača je analizirao specifičan rad slavnog režisera sa glumcima, što bi trebalo da bude esencija svakog posla, a on je u tome bio majstor, apsolutno najbolji.

Po njemu, danas filmski i TV reditelji najmanje se bave glumcima, i u trenutnoj eri hiper produkcija serija gde se sve snima veoma brzo, a taj nedostatak se primećuje.

Scenarista i kritičar Dimitrije Vojnov istakao je da je Đorđević imao izuzetno balansiranu karijeru reditelja 10 filmova za bioskop i mnogih uspešnih serija, što retko ko danas u celom svetu može da postigne.

Takođe je izdvojio nekoliko žanrovski različitih filmova u njegovom opusu koji dokazuju da je “plivao” svuda – “Jaguarov skok” ili “Hajde da se volimo”.

O radu sa Aleksandrom Đorđevićem u knjizi je pisalo više od 30 glumaca, reditelja i kritičara: Ljubiša Samardžić, Vojislav Brajović, Gordan Mihić, Ljubomir Ubavkić Pendula, Marko Nikolić, Zlata Numanagić, Svetlana Bojković, Boris Miljković, Branislava Džunov, Božidar Zečević, Goran Marković, Siniša Pavić i drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.