Knjiga o Goranu Paskeljeviću: Bio je prava gromada i kulturno dobro

BEOGRAD – Promocija knjige – „Goran Paskaljević: Velikan filmskog platna“ autorke Tatjane Nježić održana je danas u okviru edicije „FEST-ovih 50“ u Čitaonici fonda umetnosti Biblioteke grada Beograda (BGB), a autorka je istakla da je veliki reditelj bio nesumnjivo prava gromada i naše kulturno dobro.

„Nije nimalo lako govoriti o Goranu Paskaljeviću, nema se za to nikada dovoljno vremena. Drago mi je da se poklopilo interesovanje Biblioteke grada Beograda i moja namera da pišem knjigu o Paskaljeviću, tako da smo odlučili da to bude u ediciji posvećenoj Festu. Podsetila bih da je Goran Paskaljević bio na čelu Saveta Festa, i veoma je bio posvećen toj poziciji“, govorila je autorka Tatjana Tanja Nježić o knjizi koja sadrži više od 200 strana

Goran Paskaljević (Beograd, 22. april 1947 – Pariz, 25. septembar 2020) bio je srpski filmski reditelj, scenarista, producent.

Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) Akademije scenskih umetnosti u Pragu.

Režirao je mnoge TV drame za TV Beograd, a u opusu ima preko 30 dokumentarnih i 13 igranih bioskopskih filmova.

Prema rečima novinarke i publicistkinje Nježić, knjiga „Goran Paskaljević: Velikan filmskog platna“ predstavlja „pravi DNK njegove ličnosti i svog poziva“, a otvara je tekst književnika i dramaturga-scenariste Filipa Davida, pod nazivom – „Filmska duša Gorana Paskaljevića“.

Knjiga sadrži filmske kritike stranih i domaćih kritičara o Paskaljevićevim ostvarenjima, intervjui sa njim, poslovnu i ličnu biografiju.

U knjizi su zabeleženi i mnigi razgovori sa umetnicima koji govore o Goranu Paskaljeviću.

U poglavlju „Kroz objektiv savremenika“, o Goranu Paskaljeviću su emotivno pričali saradnici i prijatelji – dramski pisac Dušan Kovačević, glumci Nebojša Milovanović, Vojislav Voja Brajović, Petar Božović, svetski scenograf Miljen Kreka Kljaković, scenarista, kritičar, urednik i režiser Saša Radojević, Radoslav Zelenović – nekada direktor Jugoslovenske kinoteke, danas prvi čovek Festivala evropskog filma Palić.

Naravno, u knjizi o Paskaljeviću govore i treća supruga Kristin, kao i sin Vladimir Paskaljević, takođe scenarista i reditelj.

„U knjizi se nalaze i autorski tekstovi samog Paskaljevića o Mileni Dravić, Nedi Arnerić, Nebojši Glogovcu… Imali smo u Domu omladine Beograda i jedan skup posvećen njemu, što je takođe deo ove knjige. Na tom skupu su bili eminentni sagovornici o njegovom stvaralaštvu“, istakla je Nježić, te je ukazala na činjenicu da je veliki reditelj u karijeri doživeo da ima retrospektivu svojih filmova u Muzeju moderne umetnosti (MOM) u Njujorku, kao i u Britanskom institutu za film (kao naša Kinoteka), dok je na Solunskom festivalu osvojio nagradu „Zlatni Aleksandar“.

„Goran Paskaljević je nesumnjivo gromada filmske umetnosti, i što bi rekao Radoslav Zelenović – kulturno dobro naše zemlje i mnogo šire. Bio je više priznat u svetu nego kod nas. Ovde ipak nije toliko vrednovan kao u inostranstvu. Njegova dela su postala deo života, svakodnevice, jer su rečenice iz tih filmova ušle u kolokvijalni govor”, objasnila je Nježić.
Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada: Nagrada kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“, Nagrada kritičara u San Sebastijanu 1990. za „Vreme čuda“.
Časopis „Varajeti“ (Variety) svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine (pored jakih imena – Lasla Halstroma, Nila Džordana, Stivena Soderberga i Edvarda Janga).

On je prvi filmski režiser koji je 2002. u Minhenu dobio Nagradu Bernard Viki „Most“ za humanizam u svojim delima.

Tokom novembra 2007. godine Paskaljević je odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti koji mu je svečano uručen 9. maja 2008. u Beogradu.

U Beču je tokom aprila 2016. održana retrospektiva njegovih filmova.

Bogata filmografija Paskaljevićevih filmova i sadrži ostvarenja: „Čuvar plaže u zimskom periodu“ (1976), „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Zemaljski dani teku“ (1979), „Poseban tretman“ (1980), „Suton“ (1982) sa Karlom Maldenom, „Varljivo leto ’68“ (1984), „Anđeo čuvar“ (1987), „Vreme čuda“ (1989) prema prozi Borislava Pekića, „Tango argentino“ (1992), „Tuđa Amerika“ (1995) – prva filmska uloga Sergeja Trifunovića.

Takođe je realizovao “Bure baruta” (1998) prema drami i istoimenoj predstavi Dejana Dukovskog (JDP), “Kako je Hari postao drvo” (2002) irski film, gde igraju Silijan Marfi – sada junak serije “Birmingemska banda” i Kolm Mini, “San zimske noći” (2004), “Optimisti” (2006), “Medeni mesec” (2009), “Kad svane dan” (2012), kao i dva poslednja u inostranoj produkciji – indijski “Zemlja bogova” (2016) i italijanski “Uprkos magli” (2019).

„Goran Paskaljević je bio beskompromisan autor. Bio je takođe i veliki humanista zahvaljujući svojoj trećoj ženi Kristin. Pokazivao je veliku brigu o napuštenim životinjama. On je imao interesantnu jednostavnost koja je samo na prvi pogled, a ispod toga stoje mnogi slojevi i dubine. Goran je bio prava mentalna, umetnička i ljudska gromada”, zaključila je Tatjana Nježić.

U kolekciji mu se nalaze i Velika bronzana arena za najbolji film na Filmskom festivalu u Puli, za igrani film „Zemaljski dani teku“ (1979), najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke „Zlatni pečat“ 2019. godine, a Leskovački internacionalni festival filmske režije „LIFFE 2020“ mu je dodelio Nagradu „Živojin Žika Pavlović“ – posthumno za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu, 2020. godine, jer je preminuo skoro na dan uoči svečanosti kada je trebalo da primi nagradu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.