U trendu

„Komplikacije zbog negacije“, Ivan Klajn

„Već desetak godina živim u Švedskoj“, piše dr Jelena Bogdanović, lekar u Malmeu. „Sve više čitam, govorim pa i razmišljam na tom, za mene uvek stranom jeziku. Međutim, interesovanje za moj maternji jezik, kojeg ja i danas verovatno pogrešno nazivam srpskohrvatski, nije ništa umanjeno.“

U mojoj knjizi „Stranputice smisla“, u kojoj su sakupljeni napisi iz ove rubrike, dr Bogdanović je našla primer iz jednog starog broja „Politike“ – „nikad dovršeni nuklearni kompleks“, što je ispravljeno u „nikad nedovršeni nuklearni kompleks“. Ta ispravka ju je dovela, kako kaže, „u veliku jezičku dilemu“. Ona objašnjava: „Sve do danas sam bila uverena da dve negacije, sem u izuzetnim slučajevima (npr. „nije mi ništa“), ne idu jedna uz drugu, jer se uzajamno potiru. Prema tome, nikad nedovršen bi značilo – dovršen, nikad nerođen – rođen, nikad neprežaljen – prežaljen…“

Ima grešaka koje su veoma rasprostranjene, a s kojima gramatičari ipak, iz strogo principijelnih razloga, ne žele da se mire. Tako redovno čujemo i čitamo oblik kojeg (ili koga) upotrebljen za neživi pojam muškog roda, baš kao u pismu naše čitateljke, „maternji jezik, kojeg…“. I među istim onim greškama iz „Politike“ navedenim u knjizi, odmah pre „nuklearnog kompleksa“, našao se jedan „projektil kojeg su NATO avioni uputili“. Za gramatičara tu nema nikakve nedoumice. Kojeg ili koga upotrebljava se samo za živa bića, recimo čovek koga volim, general NATO-a kojeg bih rado streljao. Za nežive pojmove akuzativ je jednak nominativu, i kao što kažemo govorim taj jezik (a ne tog jezika), uputili su projektil (a ne projektila), tako je pravilno samo jezik KOJI govorim, projektil KOJI su uputili.

I oblici kao „nikad dovršen“ danas su zapanjujuće česti (koliko smo puta slušali o „ničim izazvanim sankcijama“!), ali – nisu u skladu s gramatikom. U našem jeziku, za razliku recimo od engleskog ili latinskog, važi načelo dvostruke negacije: reči kao nikad, ništa, nigde, nikako zahtevaju još i negaciju ne (bilo odvojenu ili spojenu s glagolom u nisam, nemam, neću i sl.). „Nije mi ništa“ nije neki izuzetak, kao što se čini doktorki Bogdanović, jer uvek kažemo „ništa se nije dogodilo“, „niko to ne zna“, „ne vidim ga nigde“, „nikad nemaš vremena“ i slično. Uvek su dve negacije, i one se ne potiru („ništa se nije dogodilo“ sigurno NE znači „nešto se dogodilo“). Potirale bi se u matematici, u logici, ali ne i u jeziku.

Kad vršimo tzv. nominalizaciju, to jest kad rečenicu svodimo na imenicu s dodacima, otpada samo glagol u ličnom obliku: ostali delovi rečenice, pa i negacije, moraju ostati na broju. Od „kompleks je dovršen“ nominalizacija glasi dovršeni kompleks, od „kompleks nije dovršen“ – nedovršeni kompleks. Negacija ne tu je bila spojena s glagolom (ne + je = nije), a kad je on otpao, ne se priključilo preostalom glagolu: ne + dovršeni = nedovršeni. Isto će biti ako u rečenici imamo prilog: „kompleks zasad nije dovršen“ daje zasad nedovršeni kompleks, „kompleks nikad nije dovršen“ – nikad nedovršeni kompleks. Na isti način, za sankcije je trebalo reći da su ničim neizazvane. „Ničim izazvane sankcije“ bila bi nominalizacija od „Sankcije su ničim izazvane“, a takva rečenica u srpskom nije moguća.

Nadam se da sam ovim rešio doktorkinu „jezičku dilemu“. Priznaću nešto: kad god lekarima odgovaram na neko pitanje o jeziku, uvek potajno zamišljam kako ću za uzvrat tražiti neku dijagnozu. S doktorkom Bogdanović nemam šanse, jer ona je po specijalnosti, kako napominje u pismu, „ginekolog i obstetričar“. Ova poslednja reč (zbog jednačenja po zvučnosti trebalo bi pisati opstetričar) još nije zabeležena u našim rečnicima. Kod nas je uobičajen bio izraz akušer, francuskog porekla. Verujem, ipak, da će uskoro svi akušeri postati opstetričari, jer se na engleskom kaže obstetrician. Engleskoj reči, pa još latinskog porekla, danas niko ne može da odoli. Utoliko pre što je francusko accoucheur maltene isto što i accoucheuse, babica, pa ne zvuči ni približno tako dostojanstveno i učeno kao opstetričar.

  • www.nin.co.yu

    Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.