Kratke priče Nagiba Mahfuza „Šapat zvezda“

BEOGRAD – U izdanju Samizdata B92 upravo je izašla neočekivana knjiga kratkih priča egipatskog nobelovca Nagiba Mahfuza „Šapat zvezda“ koja sadrži do sada neobjavljene njegove pripovetke.

Nagib Mahfuz (1911-2006), koji je Nobelovu nagradu za knjižavnost dobio 1988. godine, smatra se jednim od najvećih modernih arapskih pisaca, zajedno sa Taufikom al-Hakimom.
Objavio je 34 romana, 30 scenarija i 350 priča, a njegova „Kairska trilogija“ (1956, 1957) smatra se remek delom.

Godine 1959. objavljuje delo „Deca Gebelavija“ koje zbog navodne bogohulnosti biva zabranjeno u Egiptu i koje se smatra razlogom atentata na njega 1994. godine, nakon koga bio pod stalnom zaštitom.
Mahfuzova familija se ubrajala u pobožne muslimane i imao je strogo islamsko vaspitanje. U jednom intervjuu, on je govorio o krutoj religijskoj klimi kod kuće tokom njegovog đetinjstva i da „nikada ne biste mislili da će iz te porodice proisteći umetnik”.

U mladosti bio je pod uticajem fabijanskih intelektualaca, a na Egipatskom univerzitetu (sada Kairski univerzitet) diplomirao je 1934. filozofiju.
Mahfuzova proza pokriva širok opseg tema, uključujući socijalizam, homoseksualnost i Boga, od kojih je o mnogima bilo zabranjeno pisati u Egiptu.

U svojim radovima opisao je razvoj svoje zemlje tokom 20. veka i kombinovane intelektualne i kulturne uticaje Istoka i Zapada.

Priče objavljene u knjizi „Šapat zvezda“ otkrivene su nedavno, zahvaljujući Mahfuzovoj ćerki Um Kalsum, koja je kutiju s očevim rukopisima i beleškama dala na uvid knjževnom kritičaru Muhamedu Šairu, koji je među njima našao priče koje nikad nisu zajed­no objavljene u jednoj knjizi.

Zbirku čini 18 kratkih priča smeštenih u jedan kairski kvart u prošlom veku. Autor s ironijom otkriva ljudske slabosti i dvostru­ki moral, strah stanovnika kvarta od sveprisutne smrti i njihovu dirlji­vu nežnost.

Priče su sveže, duhovite, povremeno tužne, ali uvek životne i obeležene stvar­nim dešavanjima. One čine skladnu celinu s mestom radnje i atmosferom, nudeći čitaocu sliku jednog novog, nepoznatog sveta, koja ostaje dugo u pamćenju.

Kao i u mnogim ranijim Mahfuzovim delima, i u ovim pričama snažno je predstavljen pojam sufijskog razlikovanja vidljivog i nevidljivog, poznatog i nepoznatog. One imaju jaku ezoteričnu stranu, pošto Mahfuz koristi kvart kao simboličnu sliku kroz koju pruža niz filozofskih, kontemplativnih, religijskih i etičkih pogleda kroz razgovore likova.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.