Kreka: Suština scenografije je da iluziju učini stvarnom

BEOGRAD – Proslavljeni srpski scenograf sa izuzetno uspešnom svetskom karijerom Miljen Kreka Kljaković sutra uveče na zatvaranju 49. FEST-a će primiti nagradu „Beogradski pobednik“ uz projekciju dokumentarnog fima o njemu „Kreka: Lovac na snove“, povodom čega je danas imao susret sa medijima.

Novi dokumentarac o najznačajnijem filmskom scenografu naše zemlje koji je radio sa velikim autorima, predstavili su i reditelj filma Slobodan Ivetić, kao i producent – Jadranka Blanuša, ispred Centra filma.

“Film sam gledao ranije u različitim fazama i montaži, i smatram da je zanimljiv sam po sebi da ostane kao zaveštanje i priča o filmskoj scenografiji”, podelio je prve utiske o filmu o sebi.

“Scenografija na žalost nikada nije toliko isturena ni istaknuta u prvi plan, već je povučena na margine dešavanja svakog filma. A opet veoma je važan element i značajan faktor u svakom filmu”, istakao je Kljaković.

Sam film o Kreki počinje njegovim citatom da je svrha scenografije da iluziju učini stvarnom, što on decenijama uspeva da dočara.

Svetski umetnik je objasnio da ga svaki film na svojstven način inspiriše, i da je jedno filmsko delo uvek priča za sebe.

Ne mogu biti uvek pođednako isti izazovi za svaki projekat, ali da glavno nadahnuće uvek dolazi iz čitanja filmskog scenarija.

“Ta inspiracija iz čitanja te osnovne filmske priče vas gura napred da uradite ono što bi trebalo, šta se od vas očekuje“, kaže scenograf.

Miljen Kreka Kljajković (Osijek, 1950) je na filmsku scenu stupio sa rediteljima čuvene Praške škole kao što su Srđan Karanović, Goran Marković, Goran Paskaljević, Emir Kusturica, a radio je i sa najznačajnim srpskim autorima – Slobodan Šijan, Aleksandar Đorđević, Mića Milošević.

Iako je dobijao mnoge svetske značajne nagrade, pre svega „Cezar“ kao evropski Oskar, priznanje „Beogradski pobednik“ za njega ima specifičnu težinu, jer mu predstavlja na neki način krunu karijere na sve što je do sada postigao u bogatoj i plodnoj karijeri.

„Nagrada budi i u meni jake emocije, jer sam sa balkona Doma sindikata gledao prve projekcije otvaranja FEST-a, pre skoro pet decenija, kada nisam ni sanjao da ću se baviti fimom. Bolje da vam ovo i nisam otkrio, sada ćete znati koliko imam godina“, duhovito je primetio Kljaković.

U samom filmu „Kreka: Lovac na snove“ o scenografu koji ima i ulogu naratora, pričaju velika svetska imena režije – Ridli Skot, Beri Levinson, Brajan Helgeland, kao i domaći autori Goran Marković i Srđan Karanović, i naravno američki glumac – Džoni Dep.

Iranski reditelj Mađid Mađidi takođe je jedan od sagovornika u tom ostvarenju Slobodana Ivetića, sa kojim je Kreka sarađivao na spektaklu „Muhamed: glasnik Boga“ (2015), za čije je potrebe napravio čitav grad Meke koji se prostirao na neverovatnih 10 000 m2.

„Drago mi je da je to jedna od retkih scenografija koja je praktično ostala da „živi“, jer svaki set se nakon snimanja filma ruši, nestaje. To je sudbina scenografija svuda, one traju koliko traje i sam film“, otkrio je Kljaković, koji je tada radio dekor Meke iz 6. veka.

Na 49. FEST-u iranski režiser ima na programu svoj noviji film „Deca sunca“ (2020), kao neka vrsta nastavka njegovog kultnog dela „Deca neba“ (1997), nominovanog za Oskara.

Kljaković ističe da je svakako ta scenografija na „Muhamedu“ definitivno najveća ikada koju je realizovao, i verovatno najskuplja u iznosu od nekoliko miliona dolara, što je čini jednom od najvećih u svetu poslednje dve decenije, kao replike Meke i Medine iz 6. i 7. veka.

„Velika šteta bi bila da je takav dekor srušen i nestao u prašini, kako to obično biva sa scenografijama, već da eto godinama služi kao prava turistiška atrakcija u Iranu, zahvaljujući iranskoj vladi koja je u tome pomogla“, naveo je scenograf.

I sam se uverio kada je obišao tu atrakciju nedavno, nakon osam godina od postavke tog filma (šest godina od premijere), da je sve identično, netaknuto, svaki kamen i rekvizita stoji na svom mestu, što mu je izuzetno dirljivo.

U dokumentarcu „Kreka“ čuveni američki scenarista i režiser Brajan Helgeland („Poverljivo iz L.A.“) kaže da „dok ima Kreke i njegovog rada, biće i velikih filmova“, na šta umetnik skromno kaže da će velikih filmova, holivudskih spektakala uvek biti, i bez njega.

„Danas se filmovi rade tako što su budžeti i vreme veoma suženi, kao što je slučaj i u ovim sredinama. Srbija ne može imati te cifre od 120 miliona dolara kako imaju velike kuće u Americi, jer će samo oni i praviti takve velike filmove. Sva ta studija i kompanije Sony, Columbia, Fox oni su sami sebi producenti i određuju sva sredstva za film“, približio je situaciju jedan od najtraženijih umetnika.

Osvojio je francusku nagradu „Cezar“ za čuveni film „Delikatesna radnja“ (1991), što mu je otvorilo vrata za dalje velike i nezavisne strane produkcije – rediteljski debi Džonija Depa „The Brave“, triler „The Order“, mini serije „Dina“, „Jelena Trojanska“, SF horor „Vrste 2“ i drugi.

Za sve te filmove je umetnik objasnio kako ne sme da se prekorači ni budžet ni vreme, da o tim pojedinostima mora da se vodi računa ako radnik želi da dobija nove projekte.

Tako je o spomenutom filmu „Muhamed“ veoma malo znao o njihovoj religiji, i bilo mu je teško da sve to istraži putem arhive i materijala, te da spremi scenografiju iz tog perioda.

Napomenuo je da je uglavnom u karijeri uradio sve što je želeo iz epohe, da nema specijalnih želja, a najnoviji film koji je radio je drama „The Surviror“ (2021) reditelja Berija Levinsona („Kišni čovek“, „Bagzi“), takođe jedan od sagovornika u filmu.

Sa Kusturicom je radio na nekoliko značajnih filmova – „Dom za vešanje“, „Arizona Dream“ i „Underground“, a onda su se kasnije razišli, tako da dvostrukog dobitnika Zlatne palme u Kanu nema među sagovnornicima u filmu.

„Snimanje „Podzemlja“ je trajalo zaista jako dugo, neizmerno se odužilo, a radili smo ga pod vrlo teškim okolnostima, posebno jer se u to vreme naša zemlja i raspadala. Taj film je bio rekvijem za našu bivšu zemlju“, objasnio je Kreka, a od tog filma je nastala kasnije i mini serija „Bila jednom jedna zemlja“.

„Posle tog zahtevnog i napornog, velikog filma svi smo se udaljilji jedni od drugih i svako je našao neki svoj put. Malo ko je ostao u kontaktu ili se družio posle toga. Verovatno smo se previše istrošili u tom projektu“, ispričao je sve okolnosti oko snimanja tog filma.

Dodao je i da je kao narator objasnio u fimu o sebi šta se sa tim filmom desilo, i priznaje da mu je žao što Kusturice nema u filmu o njemu.

Reditelj dokumentarca o Kreki, Slobodan Ivetić otkrio je da poznaje scenografa već 20 godina, tako da je u startu bio upoznat sa njegovom karijerom.

Najveći izazov i zahtevnost projekta autoru je bio da odvoji na desetine sati materijala privatnih snimaka o velikom scenografu, i da onda to dramaturški uklapa u celinu.

Sve te materijale je istraživao, polako sakupljao i spajao da film ima kompletnu sliku o Kreki, svoj početak, sredinu i kraj, uz razgovore sa američkim i evropskim rediteljima i drugim umetnicima.

Producent Jadranka Blanuša je najavila da bi trebalo osim dokumentarnog filma da se snima i TV serija o velikom scenografu, kao i da se realizuje veoma ambiciozna izložba.

Takođe je otkrila da je film “Kreka” na osnovu selekcije baš na FEST-u dobio poziv nedavno za festival u Tajvanu, i da se nada da film će ići na bar 100 svetskih festivala.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.