U trendu

„Laguna“ najavila „Noć knjige“ za 17, 18. 19. jun

BEOGRAD – Tradicionalna manifestacija “Noć knjige” biće po 26. put održana od 17. do 19. juna u organizaciji izdavačke kuće “Laguna” i lanca knjižara Delfi istog izdavaštva, najavljeno je danas na konferenciji za medije u knjižari Delfi SKC u Beogradu.

Velika smotra ljubitelja knjige, 26. po redu, biće sprovedena u 33 grada u Srbiji i regionu, na 59 lokacija gde čitaoce očekuje više od 50.000 naslova, hitovi domaće i svetske književnosti, odabran izbor naslova na engleskom jeziku.

Književnik Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade za romane “Ruski prozor” (2007) i „Islednik“ (2015), biće prisutan u “Noći knjige” sa reizdanjem svog romana „Hamsin 51“ (1993), koji je u novom ruhu nakon skoro tri decenije, naravno u izdanju “Lagune”, kao i sva njegova dela.

„U tom periodu kada je objavljen, „Hamsin 51“ nije bio toliko zapažen, koliko se očekivalo. Nije on prošao mimo radara, bio je čitan, ali nekako nedovoljno kao neke druge moje knjige. Taj roman je naišao nakon uspeha prethodnog “Astragan”, i možda se nije stišala priča oko tog dela, a već je izašao novi. Zanimljivo je da “Hamsin 51” ima najviše radnje i sadržaja od svih mojih romana, a najtanja je knjiga od ostalih”, analizirao je nagrađivani književnik Dragan Velikić.

Nije slučajno odabrano da se baš ovaj roman upravo ove godine objavi u novom izdanju nakon skoro 30 leta: „Hamsin 51” je porodična saga pisana početkom 90-tih godina 20. veka sa finalom radnje koja tek treba da se dogodi kroz tri decenije kasnije ? u 2022. godini.

„Mnogo toga se kasnije ispostavilo da je tačno u romanu, a eto dešava se u budućnosti, odnosno sada smo nju sustigli. U svetu se dešava stalno promena Evrope, trenutni rat u Ukrajini je upravo ta pojava“, istakao je Velikić.

Zastrašujuća stvarnost poslednjeg rata koji drobi junakovu domovinu, prisutna je na početku romana „Hamsin 51“, u 1991. godini, a posledice iste te pustošne ‘stvarnosti’ nalaze se i na kraju romana – 2022, kao autorova futuristička projekcija rasutih života i sudbina nakon smiraja aktuelne istorijske pošasti. To je roman o najnovijoj srpskoj intelektualnoj emigraciji stvorenoj tragičnim raspadom SFRJ.

Krajem proleća 1999. godine junak Nikola je dovršavao rukopis kratkih proza „Čežnja pauka“. Spuštao se padinama Kalemegdana na obalu Dunava i zagledao je svaki kamen Turskog kupatila i Kule Nebojše što se raspukao zbog nežnosti korova, tako da je Beograd opet bio posleratni grad.

To je početak radnje romana koji je doživeo svoje reizdanje i biće jedan od aduta u „Noći knjige“.

Predstavnica „Lagune“ Tanja Vučković nazvala je pisca Velikića “najprevođenijeg autora sa naših prostora”, budući da su njegova dela prevedena na 15 evropskih jezika, kao i na arapski.

Ipak, on je skromno rekao da je on „među najprevođenijim“, a da ne nosi titulu prvaka u toj oblasti, te da je siguran da mesto broj jedan nosi – David Albahari.

Velikić je imao oko 80 izdanja u inostranstvu, najviše je prevođen na teritoriji Nemačke, ali kasnije je krenulo po Francuskoj, Italiji dosta, i prema tom pravilu, onda su mu romani otišli u ruke manjih jezika – bugarski, albanski i drugi.

Pisac je istakao i da mu veoma znači da je izašao na naslovnoj strani čuvenog francuskog dnevnog lista „Le Monde“ tako da je u ovoj zemlji veoma cenjen autor.

Od gostiju, osim Dragana Velikića, tokom „Noći knjige“ biće prisutni i drugi domaći i regionalni književnici u razgovoru sa publikom – Srđan Anđelić, Bojan Ljubenović, Boris Dežulović, Vladimir Kecmanović, Dejan Stojiljković, i drugi.
Urednica u „Laguni“ Ivana Misirlić za smotru „Noć knjige“ je izdvojila najnovija dela koja će imati premijeru upravo tokom ove tri večeri, pre svega roman „Nebeska dvorišta – žive slike“ Vladike Grigorija, poetična, snažna i potresna priča o životu, lepoti i stradanju.

U pitanju je fragmentarna saga o maloj, ali hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište, alegorija o malom čoveku.

Posebna promocija ovog književnog dela biće upriličena 24. juna u Kolarčevoj zadužbini.

Osim toga, prema rečima urednice, delo koje ne bi trebalo propustiti jeste „Purpur imperije“ Duška Lopandioća, priča o rimskim carevima tokom 3. i 4. veka naše ere koji su poticali sa prostora današnje Srbije, o našim kraljevima pod rimskom vlašću.

Publicistička biografska knjiga „Panonski admiral“ Ivana Ivačkovića, govori o prerano preminulom kantautoru, slavnom pesniku i muzičaru Đorđu Balaševiću, koji nas je napustio početkom 2021. godine od posledica korona virusa.

Kako su rekli na konferenciji, ta knjiga kao diskografska biografija dolazi pomalo kasno, jer je pripremana još mnogo pre pandemije, ali je sudbina odredila da se pojavi baš sada, kada nas je na žalost veliki umetnik zauvek napustio.

Provereni tandem Dejan Stojiljković – Vladimir Kecmanović napisali su novo delo „Senka i san“, ilustrovana priča, poput grafičke novele, o osnivaču srpske države Stefanu Nemanji, prateći junaka od kada je bio dečak do godine uspona i padova, ljubavi i ratovanja, iskušenja i uspeha.
‚ U petak, subotu i nedelju u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji i regionu, kao i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, ljubitelji pisane reči će se posvetiti manifestaciji kao Sajmu knjiga u malom, odnosno programu koji promoviše knjigu i čitanje.

Takođe, izdvojili su i knjigu domaćeg autora „Vidno polje“ Gorana Babića, koja čitaoca vodi kroz nekoliko priča iz lične istorije što se ukrštava sa istorijom čitave jedne epohe, dakle sudar mikroplana i makroplana.

Osim toga, trebalo bi obratiti pažnju i na knjigu satiričnih priča „Ništa nije smešno“ Bojana Ljubenovića.

Zoran Penevski, pisac i urednik dečjih izdanja u “Laguni”, istakao je nova dela za najmlađe – “Eva i njen Roksi” Srđana Anđelića, poznatog kao Mehur (u budućnosti roboti pomažu deci oko škole kada su im roditelji zauzeti), “Loši momci 7 i 8” Arona Blejbija (poznati serijal po kome je ove godine snimljen i animirani film, hit u bioskopima), “Predanja u prirodi” Kler Kok-Starki, ili “Mama Vila i ja – Kad želiš nosoroga” bestseler autorke Sofi Kinsele, i drugi naslovi.

Tokom tri dana „Noći knjige“ svetski pisci biće prisutni u obliku svojih dela – „Grad kao Elis“ Nevil Šut, „Grand Hotel Evropa“ Ilje Leonarda Fejfera, „Crvene cipele“ Džoane Haris, kao nastavak čuvenog romana “Čokolada” (bio poznat i istoimeni film), „Poslednja knjižara u Londonu“ Madlin Martin, “Bibliotekarka iz Kentakija” Kim Mišel Ričardson, “Potraga za ljubavlju” Nensi Mitford.

Direkcija “Lagune” je nahvalila i detektivski roman “Smrt u Pont Avenu: Slučaj komesara Dipena” Žan-Lik Banaleka, kao mešavina Agate Kristi i Žorža Simeona, ljubavni triler “Osvetnice” Svetlane Slapšak, “Vredne stvari” Dženel Braun, i posebno “Lekcije iz hemije” Boni Garmus, roman koji je izazvao buru i pre nego što se pojavio u svetskim knjižarama.

Za one koji vole publicistiku i popularnu psihologiju, “Laguna” je pripremila premijere – “Zajedničko razmišljanje” Karoline Volf, “Postavite granice, pronađite mir” Nedre Glover Tavab i “Rrad: od kamenog doba do robota” Džejmsa Suzmana.

U izbor novih naslova spada i roman iz dva toma “Eumenide” I-II, američkog pisca Džonatana Litela, teška priča o Holokaustu i nacizmu, “Kao pero na vetru” švedske autorke Sofije Lundberj, “Oči su im gledale u Boga” afro-američke spisateljice Zore Nil Herston, “Letopis jedne knjižarke u Kairu” – autobiografski zapisi egipatske aktivistkinje Nadije Vasif.

Preporuke novih “Laguninih” izdanja su i – romantizovan psihološki triler “Pratim te” Pitera Džejmsa, melodrama “Deveti novembar” Kolin Huver, autobiografski roman “Istorija nasilja” Eduara Luje, “Bilo jednom u Holivudu” Kventina Tarantina, prema istoimenom hit filmu ovog reditelja i scenariste, kao i mnogi drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar