Levit: Dvorana Filharmonije biće novo obeležje Beograda
BEOGRAD – Pobednica arhitektonskog konkursa za buduću Koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije Amanda Levit kaže da
očekuje da će buduće zdanje na prostoru Ušća biti jedno od obeležja Beograda, da će svi građani Srbije osetiti da pripada njima i da će pomoći da se privuče međunarodna pažnja na rad samog orkestra.
„Mislim da samo mesto zahteva da to bude zgrada simbol, jer prostor ima stratešku i geografsku važnost. Pored Palate Srbija, gleda ka starom delu Beograda, tu je ušće dve velike evropske reke. Baštine se teške ratne uspomene i ovo može biti mesto pomirenja“, rekla je Tanjugu Levit, direktorka londonskog studija Ej el ej (AL_A).
Podsetivši da je buduće zdanje Beogradske filharmonije „najveće ulaganje u kulturu u regionu decenijama unazad“, Levit je rekla da je uputstvo da to bude „više od koncertne dvorane“, odnosno da je važno da pored prostora za muzička izvođenja unutar zgrade bude „prostor gradskog trga gde bi se ljudi mogli okupljati“.
„Čak i ako ne dođete na nastup to je mesto gde možete da se družite sa drugim ljudima u tom predivnom mestu sa koga se šalje progresivna poruka o ponovnom rađanju Beograda“, rekla je Levit, koja boravi u glavnom gradu Srbije povodom obeležavanja 99. rođendana Beogradske filharmonije.
Koncertna dvorana sastojaće se od četiri glavne prostorne celine – velike dvorane za koncerte sa 1.600 mesta, sale za recitale, kreativnog centra i podijuma – koje okružuju društveni prostor koji čini srce zdanja filharmonije, sa zajedničkim pomoćnim prostorijama smeštenim ispod novostvorenog gradskog trga.
Zgrada i unutrašnji društveni prostor biće pod nadstrešnicom, a koncept predviđa da će „materijalnost ovog pokrova stvoriti efekat talasanja koji odražava vode Dunava“.
O svom konceptu Levit je ranije napisala da će Koncertna dvorana biti izraz skladnosti između prirode, arhitekture i muzike, na mestu gde se susreću građevine i priroda, istok i zapad, stari i Novi Beograd, generacije i kulture.
„Taj kontrast, spajanje stvari je bilo tako važno i dalo je svemu svrhu postojanja preko same koncertne dvorane. To čini mesto i projekat tako bogatim jer moraš računati na sve te stvari. Hteli smo da stvorimo mesto kome će ljudi težiti, gde će svi osećati da pripadaju i da ono pripada njima“, rekla je arhitekta.
Pri tome, koncept predviđa „ponovno vraćanje parka prirodi kao ambijenta za novu Koncertnu dvoranu“, čime se šalje poruka o potrebi da gradove preobrazimo i učinimo ih zelenijim, čistijim i lepšim, a Levit dodaje da je smeštanje zgrade filharmonije u prirodni ambijent Ušća „magično“, jer stanovnici gradova „žele biti u parku i šumi“.
„U Beogradu imate dragulj – Veliko ratno ostrvo, divljinu u srcu grada. Ne mogu se setiti nijednog drugog grada kao takvog. Imali smo obavezu da to ispoštujemo jer prirodna moć tog mesta treba da daleko odzvanja“, rekla je Levit.
Sa „lendskejp“ umetnicima radiće se na obnovi prirode na prostoru buduće koncertne dvorane kako bi ona odgovarala Velikom ratnom ostrvu, a Levit je rekla da je cilj povećanje raznolikost flore i faune kao sastavnog deo prirodnog okruženja „koje će biti važno koliko i sama zgrada“.
„Važno je da dovedemo prirodu u naše gradove i učinimo ih zelenijim i gostoprimljivijim“, dodala je Levit.
Prema njenim rečima, izuzetno je važan rad na pomirenju muzike i akustike i arhitekture, između kojih mora biti reciprocitet, a jedan od načina je
bliska saradnja sa stručnjacima za akustiku, ali i sa Beogradskom filharmonijom.
„Jer ovo će biti njihov dom, daće im glas koji će privući međunarodnu pažnju zbog ovog mesta strateške važnosti. Moramo se potruditi da mesto bude prilagođeno filharmoniiji – njeno je“, istakla je Levit.
Britanka je naglasila da želi da u Beogradu i Srbije „svi osećanju da ova zgrada pripada njima, da je to mesto gde se mogu izraziti kroz različite oblike muzike. da ovde mogu doći različite zajenice, godišta i muzički žanrovi“.
„Želim da ovo bude mesto okupljanja svih“, zaključila je Levit.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.