U trendu

Masimo: Taš je posebna priča

BEOGRAD – Pop pevač Masimo Savić pred svoj do sad najveći koncert u Beogradu 18. septembra na „Tašmajdanu“, kaže da će biti drugačiji od dosadašnjih u Sava centru, zadovoljan je prijemom singlova izaših tokom pandemije, a jednog dana bi želeo da obradi neke pesme Ekatarine Velike.

„Bić posebna priča na Tašu, definitivno drugačije od bilo kog Sava centra. Ne smem otkriti sve. Pisanje repertoara koncerta je za mene najteži zadatak. Kako interpolirati neke pesme, a da se sve poklapa sa gostima? Izvodiću neke pesme koje danas vrlo retko izvodim“, rekao je Savić agenciji Tanjug.

Pevač koji već više od decenije unazad držao koncerte u dvorani Sava centra za svoj prvi dolazak na otvoreni stadion „Tašmajdan“ sam je napravio nacrt kompletne pozornice, gde će biti i posebno osvetljenje, a najavljuje kao gosta i subotičkog saksofonistu Gabora Bunforda, sa kojim prvi put sarađuje.

„Tašmajdan je prostor amfiteatarskog tipa u kome se da postići najbolji zvuk. Dobro znam šta će moj ton majstor napraviti od te vececeri, i znam koliko je moj bend motivisan. Grupa Vatra otvara koncert. To je jak bend koji se hoće predstaviti mojoj publici“, istakao je Savić.

Nakon koncertnog posta tokom pandemijskih meseci, Savić se vraća velikim koncertom pred beogradsku publiku uveren da muzičari i publika ne smeju dozvoliti da im počnu „atrofirati mišići“ čekajući da se sve vrati potpuno na staro.

„Moram pevati, svirati gitaru, kretati se na bini, jer ako stanem nekoliko godina ko će me opet pokrenuti? Uverenja sam da oni koji čekaju da se sve vrati na ono apsolutno staro doba, možda se više nikada neće vrati na pozornicu“, objasnio je zagrebački muzičar.

U jeku pandemije Savić je pre godinu dana objavio pesmu „Mali krug velikih ljudi“, čiji je autor vođa Vatre Ivan Dečak, a nedavno „Putujemo i kad stojimo“, koje čine planiranu trilogiju uz raniju saradnju sa Vatrom u „Nama se nikud ne žuri“.

„Ne znam zašto, ali izgleda da smo podsvesno Ivan i ja pogodili šta će se događati“, naveo je Savić.

„Nama se nikud ne žuri“ govori o dragocenosti svake sekunde života, dok Savić za „Mali krug velikih ljudi“ kaže da je nastala mesecima pre pandemije, ali su se potom „ljudi strahovito simbolički identifikovali sa tom pesmom“.

„Tek kasnije sam shvatio koliko je proročanskog bilo u Ivanovom tekstu. Sam naslov sugeriše budi zadovoljan sa onim što ti stane u zagrljaj, sa onim što ti je najbliže“, primećuje pevač.

Prema njegovim rečima, nedavno objavljena pesma „Putujemo i kad stojimo“ je takođe nastala pre pandemije, „ali može se nadovezati na sve to – ukoliko si dovoljno maštovit možeš proputovati svet u svojim mislima“.

Pevaču je plan da objavljuje singlove i potom uz dodatno snimljenih nekoliko stvari objavi sledeći album, naslednika „Sada“ (2018). Takav pristup mu omogućuje da natera slušaoce i radijske urednike da više obrate pažnju na pojedine pesme, od kojih bi neke ostale zanemarene da su sve objavljene ođednom.

Savić je počeo kao gitarista i pevač kultnog Dorijana Greja, koji je prvi koncert održao 1981. godine u zagrebačkom klubu „Lapidarij“. Posle dva albuma i velikog jugoslovenskog hita „Sjaj u tami“, bend se raspada 1986. a Savić se otisnuo u samostalnu pop karijeru.

Upitan da li mu nešto znače te godišnjice – 40 godina Dorijana Greja i 35 samostalnog pevanja – Savić je primetio da na to „ljudi vole obraćati pažnju“, ali da njega „samo podseća koliko je strašno puno godina prošlo“.

„Godina 1981. je bila kada nisi mogao kupiti gel za kosu, nije postojao, bilo ga je tek kasnije. Imao si kombinaciju malo koka kole i pive,i da vidiš! Mi iz benda smo se sakrili iza nekog stuba u ‘Lapidariju’, da nas niko ne vidi, i mešali pivo i koka kolu i frizirali se“, prisetio sa se osmehom Savić.

Prema njegovim rečima, „bila su to lepa vremena, izbor je bio da budeš zadovoljan onim što si imao, i bilo je puno više sreće i komunikacije“.

Samostalnu karijeru Savić je počeo krajem osamdesetih nizom pop hitova autora Zrinka Tutića kakvi su bili „Stranac u noći“, „Moja Ljubica“ ili „Benzina“, a svojevrsnu renesansu doživljava obradama klasika jugoslovenske pop muzike na albumima „Vještina“ (2004) i „Vještina 2“ (2006).

Ipak, tada nije pokušao snimiti neku od pesama legendarnog beogradskog benda Ekatarina Velika, sa čijim članovima se družio i učestvovao u snimanju albuma „Ekatarina Velika“ (1985).

Savić je rekao da će se jednog dana sigurno upustiti u to da snimi nešto od EKV.-a, jer bi želeo da „stavi akcenat na neke kompozicije“.

„Neke pesme mi leže apsolutno do ludila! Kao da je Milan (Mladenović) to pisao za mene, a ne za EKV. Tako ispada kad krenem analizirati, kada vidim koliko mi to leži“, istakao je Savić.

Podsetivši da je muzika EKV-a bila i ostala jako velika, da je kao i Dorijan Grej uticala na brojne bendove kao što je Vatra, Savić je istakao da ne može izraziti dovoljno koliko žali što više nisu živi gitarista i pevač Mladenović (1958-1994), klavijaturistkinja Margita Stefanović (1959-2020) i basista Bojan Pečar (1960-1998).

„Stalno mislim šta bi sada pravili… I garantujem da bi radili dobro. Tu nema govora da ne bi bili fantastični i danas“, zaključio je muzičar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.