U trendu

Medaković: Obelisk i Park prijateljstva simboli tolerancije

BEOGRAD – Direktorka Muzeja grada Beograda Jelana Medaković izjavila je da spomenici koji su ostali u srpskoj prestonici nakon prvog samita nesvrstanih pre 60 godina simbolizuju ideju Pokreta nesvrstanih kao što su sloboda, nezavisnost, tolerancija, zajedništvo i nepripadanje blokovskoj podeli u svetu.

U Beogradu se sutra i u utorak obeležava 60. godišnjica prvog samita nesvrstanih kada je 1. septembra 1961. godine u glavni grad došlo 25 državnika, nekoliko predstavnika zemalja posmatrača, 40-ak oslobodilačkih pokreta i 850 novinara.
„Najveći preokret u jugoslovenskom društvu dogodio se upravo šesdesetih godina prošlog veka. Simbol tog preokreta su upravo Park prijateljstva i Obelisk koji su ostali iza održavanja Prvog samita nesvrstanih. Takođe oni simbolizuju i umetničku slobodu“, kazala je Medaković za Tanjug.
Postavljen „ad hok“ u čast Prvog samita nesvrstanih septembra 1961. godine obelisk je, umesto da bude privremeno rešenje, postao trajno obeležje na uzvišenju kod Brankovog mosta i od tada do danas dva puta je dobio novo odelo.
Za 32. rođendan uoči održavanja Devetog samita nesvrstanih zemalja 1989. godine u Beogradu i pre nekoliko meseci kada je napunio 60 godina, odnosno posle šest decenija od tog političkog događaja.
Medaković napominje da obelisk kao simbol znamo iz vremena drevnog Egipta, a prisustvo ovakvog obeležija zabeleženo je i ispred mnogih hramova.
„Obično je obelisk monolitan, posvećen suncu i dominira svojom visinom. Ovaj naš je simbol slobode autora i tadašnjeg jugoslovenskog društva, iako je u zadatoj formi“, napomenula je Medaković dodajući da kanelure na obelisku daju savremeniji izgled samom spomeniku „bez tipičkog prebojenja na vrhu“.

Ona podseća da je u vreme Samita nesvrstanih 1961. godine gradonačelnik Beograda bio Branko Pešić kojije sa svojom operativnom ekipom uspeo da „umije“ i doradi 350 objekata u Beogradu pred veliki skup zvaničnika iz različitih krajeva sveta.
Rezultat prvog Samita nesvrstanih održanog u septembru 1961. godine u Beogradu nije bilo samo stvaranje bloka zemalja čiji je cilj bio mir i borba protiv polarizacije sveta, već i formiranje neobičnog parka – Parka prijateljstva.
Po svom konceptu ova zelena oaza kod Ušća, koja predstavlja kulturno dobro, jedinstvena je i danas.
Kroz sredinu parka proteže se „Aleja mira“ sa stablima koja su zasadili najviši svetski državnici i istaknuti pojedinci.
Park je potpuno obnovljen pre tri godine, tako da je i sada pravi kutak za odmor i kratko upoznavanje sa istorijom.
Među onima koji su kasnije posadili svoje drvo u parku je i Ričard Nikson, predsednik SAD.
On je pre 51 godinu zasadio drvo mečje leske, zatim je 1972. godine drvo duglazije zasadila kraljica Elizabeta, godinu dana kasnije brezu je darovao Moamer el Gadafi, libijski vođa. Indira Gandi, 1979. godine izabrala je lipu, a DŽimi Karter, predsednik SAD, 1980. sekvoju.
Kubanski vođa Fidel Kastro zasadio je crveni hrast 1986, a poslednji predsednik ŠSR-a Mihail Gorbačov 1988. kedar…
Svoj „pečat“ u Parku prijateljstva ostavili su čuveni „Rolingstonsi“ 2007. predvođeni Mikom DŽegerom koji je posadio sibirski brest. Sadnja stabala u ovom parku obnovljena je u poslednjih desetak godina.
Medaković napominje da Park prijateljstva živi i dan danas.
Beograđani su 1961. godine upoznali različit svet Afrike i Azije, a svet je upoznao Beograd i Jugoslaviju.
Jugoslavija više ne postoji, ali „nesvrstani“ i dalje održavaju ovaj pokret, na vrednosnim temeljima postavljenim u Beogradu 1961. godine.
Danas Pokret nesvrstanih broji 120 zemalja članica, a Srbija od 2001. godine ima status posmatrača, kao i još 16 zemalja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.