U trendu

Milena Marković dobitnica nagrade NIN za roman-poemu 'Deca'

Milena Marković dobitnik je NIN-ove nagrade za roman godine, za roman-poemu „Deca“ koji je „poetički iskorak kakav se ni u takozvanim velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni“, saopštio je žiri na današnjoj konferenciji za novinare.

„Na razmedji istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa ispisuje potresnu prozu u stihu kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalog iskustva svakog budućeg čitaoca“, kaže se u obrazložnju žirija o knjizi koju je objavila izdavačaka kuća L.O.M.

Govoreći o knjizi, Marković je rekla da je „veoma tanka linija izmedju poezije i proze“, navodeći da se odlučila da napravi poemu, odnosno roman u stihu o deci, detinjstvu, porodici.

Predsednik žirija Teofil Pančić rekao je da je knjiga van šablona i ne može da zamisli čitaoca koji bi mogao da ostane ravnodušan posle njenog čitanja.

On je saopštio da je odluka o dobitniku doneta većinom glasova, tri prema dva. Po jedan su dobili Srdjan V. Tešin za roman „Mokrinske hronike“ i David Albahari za „Pogovor“.

„Ono što je primetno da pisci biraju da govore o sebi i svom intimnom svetu. Dakle nema onih, na prvi pogled velikih tema, to je intima, fokus na lično“, rekla je član žirija Marijana Nikezić.

Podsetivši da je dobitnica pesnikinja, sa vrlo karakterističnim opusom, navela je da u delu „Deca“ piše o odrastanju, sazrevanju, vlastitoj intimi.

Kako je rečeno, bilo je planirano da joj se nagrada uruči 31. januara na svečanosti, ali se to odlaže na nedredjeno vreme zbog epidemiološke situacije, kada će se, istom prilikom, dodeliti priznanje za ličnost godine, u izboru redakcije NIN-a, glumici Svetlani Ceci Bojković, kao simbolu protesta za odbranu životne sredine.

U užem izboru za dobijanje nagrade za najbolji roman godine bilo je šest ostvarenja.

To su, uz tri pomenuta, romani „Sampas“ Ilije Djurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića i „Španska čizma“ Vladimira Kopicla.

Žiri su činili sem Pančića i Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Branko Kukić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar