Milunović: Biblioteke su postale dnevne sobe lokalne zajednice

BEOGRAD – U Narodnoj biblioteci Srbije danas je organizovana međunarodna konferencija posvećena bibliotekama pod nazivom „Kakva nam biblioteka treba?“.

Eminentni stručnjaci predstaviće tokom dana najnovije tendencije i uspešne primere iz prakse koji doprinose razvijanju čitalačkih navika i pružanju kvalitetnih usluga.

Direktorka biblioteke Univerziteta u Almeriji (Španija) Enkarnasion Fuentes Melero predstaviće neke od primera adaptacije i readaptacije fizičkog prostora biblioteka sa ciljem da one poboljšaju svoj rad sa korisnicima i povećaju broj korisnika.

„Biblioteke budućnosti su one koje se sve više orjentišu na korisnike, a ne toliko na zbirke i u skladu sa tim dolazi do planiranja, pažljivog merenja i potom tek reakcije u smislu adaptacije prostora kojim se raspolaže“, rekla je Fuentes Melero Tanjugu.

Ona je pomenula novu Agendu 2030 Ujedinjenih nacija koja u centralno mesto održivog razvoja stavlja biblioteke.

„Biblioteke dobijaju naziv „treće mesto“, uz naše domove i radna mesta. U Španiji se posebna pažnja posvećuje upravo tome. Ne kažem da ranije biblioteke nisu bile važne, ali se danas posebna pažnja obraća na opštinske i javne biblioteke i njihovu ulogu u životu lokalne zajednice“, naglasila je Fuentes Melero.

Ona je objasnila da je planiranje prostora biblioteka vrlo jednostavno ako se kreće od novih zgrada kao što je slučaj sa trenutnom izgradnjom opštinske biblioteke u Almeriji.

„Situacija je dosta kompleksna kada imate fizički prostor koji treba ponovo da osmislite u skladu sa novim potrebama korisnika i njihovim zahtevima“, primetila je Fuentes Melero.

Ona je naglasila da se biblioteke neprestano menjaju, ali da treba osluškivati potrebe korisnika, jer biblioteka će ići u onom pravcu u kome se razvija i društvo.

„Trbalo bi da reagujemo mnogo brže nego što reagujemo na potrebe zajednice i važno je da se sve promene baziraju na utemeljenom planiranju i validnim podacima“, podvukla je Fuentes Melero.

Zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije Dragana Milunović kaže da su, kada govore o budućnosti biblioteka, usmereni pre svega na inovativne servise koji biblioteku čine centrom lokalne zajednice.

„Uloga biblioteka više nije da budu samo mesta gde se pozajmljuju knjige, čak ni mesta gde se razmenjuju informacije, nego su to mesta druženja. Biblioteke su postale dnevne sobe lokalne zajednice, gde vrlo često postoje vrlo neočekivani servisi koji se mogu primeniti“, objasnila je Milunović.

Ona je pomenula zanimljive primere iz drugih zemalja, poput Gradske biblioteke u Bukureštu sa salom za vežbanje ili biblioteka u Singapuru sa stolovima za bilijar.

„Biblioteke su sve više neformalne po svom izgledu. To više nisu mesta gde se očekuje tišina, gde se očekuje jedan stereotip bibliotekarke u sivom kostimu, sa punđom i naočarima sa velikom dioptrijom. To su sada dinamične institucije gde rade mladi ljudi koji se jako puno bave digitalizacijom i koje su sve više usmerene ka nečemu što zadovoljava najšire kulturne, ali i svake druge potrebe građana“, rekla je Milunović.

Milunović je skrenula pažnju i na činjenicu da su biblioteke u Srbiji prilagođene osobama sa invaliditetom, kao i da matične biblioteke prate trendove, uključene su u međunarodne projekte, a pojedine su pružile primere dobre prakse za biblioteke u drugim delovima sveta.

Prvi panel konferencije posvećen je korisnicima, odnosno kako biblioteke svoj prostor i usluge definišu prema potrebama korisnika i novih tehnologija, a drugi je posvećen prostorima, njihovoj daptaciji i readaptaciji.

Za učešće prijavilo se više od 150 bibliotekara iz Srbije, kao i stručnjaci iz Španije, Italije, Nemačke, Francuske i Austrije, a konferencija je deo zvaničnog programa Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Koordinator konferencije, koju realizuje EUNIC Srbija, Ivana Jovanović Arsić kaže da će nastojati da definišu u kom pravcu se kreću potrebe novih biblioteka, odnosno kakva nam biblioteka treba.

„Cilj nam je da tokom konferencije kroz brojne primere definišemo kakva nam biblioteka zaista treba i u kojoj meri je bibliotečka zajednica u Srbiji u prilici da implementira ono što budemo čuli danas ovde. Ja mislim da jeste, jer su primeri izuzetno praktični i većina njih zavisi od umešnosti, entuzijazma i profesionalizma, a u maloj meri od finansijskih sredstava kojima se raspolaže“, rekla je Jovanović Arsić.

Tokom dana biće predstavljen projekat Biblioteke grada Beča „Av-av! Deca uče da čitaju uz pomoć pasa“ namenjen deci sa poteškoćama u čitanju, kako stanovnici grada Sirena učestvuju u radu biblioteke.

Biće reči i o bibliotečkim uslugama za osobe trećeg životnog doba i osobe sa poteškoćama u čitanju, o gejmifikaciji, dematerijalizaciji i mašinskom učenju kao ključnim izazovima sa kojima će biblioteke morati da se suoče, a poseban akcenat biće stavljen na važnost enterijera biblioteka.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.