U trendu

MSUB: otvaranje dijaloga o budućnosti muzejskih praksi

BEOGRAD – Onlajn konferencija „Muzej savremene umetnosti u proširenom polju“ („The Museum of Contemporary art in the extended field“) održana je danas u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Beograd i Međunarodne inicijative „Bajt of art“.

Po rečima direktorke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijane Kolarić, konferencija je organizovana sa ciljem da direktori značajnih evropskih muzeja prezentuju muzejske prakse koje se u tim institucijama primenjuju.

Kako dodaje programski direktor Međunarodne inicijative „Bajt of art“ Ivan Despotović, konferencija je okupila neka od najznačajnijih imena muzejsko-kustoske prakse u Evropi sa ciljem otvaranja dijaloga o budućnosti savremene vizuelne umetnosti i rada muzeja.

„Danas, u sredini koja se veoma brzo menja zbog tehnološkog napretka, novih ideja i promena u komunikaciji i navikama ljudi, sve industrije suočavaju se sa trenutkom kada moraju odabrati između odbijanja da se prilagode novim uslovima, što bi dovelo do problema na tržištu, i prihvatanja tih promena i njihovog korišćenja u korist napretka industrije“, naveo je Despotović.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti u Lionu Isabel Bertoloti navela je da je za direktora ove institucije imenovana 2018. godine.

„Radila sam u ovom muzeju veoma dugo i uglavnom sam bila zadužena za internacionalne izložbe i mlade umetnike. Zbog toga sam želela da se fokusiram pre svega na njih“, navodi Bertoloti i dodaje da je u planu da se kreira mreža mladih i internacionalnih autora, što smatra veoma važnim.

Po njenim rečima, grad Lion trenutno radi na tome da poveže Muzej lepih umetnosti sa Muzejem savremene umetnosti, što su pre uradili sa Muzejem tehnike i Istorijskim muzejem.

„Pored toga, planiramo da još aktivnije promovišemo svoje kolekcije, privučemo što je moguće širu i drugačiju publiku i razvijemo nove nečine svog rada i saradnje sa drugim institucijama“, kaže Bertoloti i dodaje da žele da porade na saradnji na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou radi „obnavljanja učinka pri posećivanju muzeja“.

Bivši direktor muzeja „Astrup Firnli“ u Oslu Gunar B. Kvaran navodi da je na mapi Evrope Norveška jedna od bogatijih zemalja, ali i da je takođe jedna od zemalja koje naginju socijalizmu.

„Bilo je veoma zanimljivo gledati kako se Norveška suočava sa ovakvom ekonomskom, socijalnom i kulturološkom krizom, kao i dijalog između Unije umetnika i političara“, kaže Kvaran.

Po njegovim rečima, mnogo ljudi misle da su svi muzeji u Norveškoj državne institucije, što zapravo nije tačno.

„Zapravo, velika većina norveških muzeja je privatna svojina, a i njih je oduvek bilo – od stare Grčke i Kine do srednjeg veka, muzeji na neki način i jesu bili privatna svojina“, otkriva Kvaran i dodaje da ipak takvi muzeji nisu imali tako dug vek.

Pored toga, na konferenciji su učestvovali i kustos francuskog muzeja „Centre Pomipidou“ Žan-Maks Kolar, direktor muzeja „Heart – Hearning Art“ u Danskoj Holger Rejnberg i direktor Nacionalnog muzeja moderne umetnosti u Zagrebu Branko Frančeski.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.