Naporni ljudi DžDŽI veka

Ime Gordane Popović nije nepoznato čitaocima ove rubrike. Čitajući štampu, ona zaokružuje i iseca jezičke rogobatnosti, pa kad se nakupi gomila isečaka, pošalje ih ovamo.

Na isečcima ne piše iz kog su lista. I ne treba. Istina, kad je u pitanju nerazlikovanje ćirilice od latinice, svi znamo koji je list najgori. Neću da zamaram čitaoce novim primerima engleskog i nemačkog jezika na ćirilici, ali Gordana Popović upozorava da na isti način stradaju i rimski brojevi. „Kralj Džordž II“, recimo, pa „kralj Filip IV Lepi“, ili „papa Benedikt HI“. U ovom poslednjem primeru, neko se barem setio da se „iks“ može zameniti ćiriličkim „h“. Ako se ni toga ne seti, kompjuter će odštampati slovo „dž“. Tako je francuski „Kralj Sunce“ u jednom tekstu postao „Luj DžIV“. U članku o „Zoni Zamfirovoj“ piše da je Stevan Sremac ovo svoje delo „napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem DžIDž veka“.

„Tolika lenost i nemarnost je prosto neshvatljiva“, komentariše naša čitateljka. „Ako su vlasnici „Glasa“ smogli sredstva za štampu u koloru, mogli bi da zaposle korektora, a bogami i lektora…“

Među isečenim naslovima iz raznih listova tu su „Višespratnica ili suturen“ (umesto suteren), „Telefonski računi upola skuplji“ (koliko je to zapravo?), „Princ Čarls ženi Kamilu“ (otkad već slušamo da je „ženi“, a ona još nije oženjena!). Jedan podnaslov glasi: „EU smatra da bi odvajanje Crne Gore ugrozilo opasne situacije na Kosmetu i Makedoniji“. Htelo se valjda reći da bi ugrozilo Kosmet i Makedoniju, gde je situacija ionako opasna.

O Evropskoj uniji govori i jedna rečenica štampana sitnim slogom: „EU je pozvala federalne vlasti Rusije, kao i predstavnike lokalne vlasti, da ne koriste prekomernu upotrebu sile dok se ne uspostavi red.“ Na stranu pleonazam „koriste upotrebu“, ali iz poslednjih reči zaključujemo da vlasti treba da se uzdržavaju od nasilja dok se ne uspostavi red, a posle će moći da rade šta ih je volja!

Uz naslove „Možda se i vratim“ (o jednom fudbaleru koji igra u Italiji) i „Možda se iselim krajem aprila“ (o stambenoj aferi jednog bivšeg ministra) G. P. je olovkom dopisala: „Germanizam“. Mogućno, pošto se u nemačkom vrlo često upotrebljava sadašnje vreme umesto budućeg. Ja ipak verujem da su ovakvi oblici, silno rasprostranjeni poslednjih godina, nastali usled mešanja priloga možda s neknjiževnim mož“ da („Mož“ da se vratim“ umesto Mogu da se vratim ili Može biti da ću da se vratim). U književnom jeziku, svršeni glagoli ne upotrebljavaju se u sadašnjem vremenu u nezavisnoj rečenici. Kao što ne kažemo „Sigurno se vratim“ ili „Verovatno se vratim“, tako neće biti ni „Možda se vratim“, nego MOŽDA ĆU SE VRATITI.

Jedan isečak u kome se novinar žali na „naporne“ službenike administracije podsetio je Gordanu Popović na televizijske prevode filmova i serija: i tamo se svaki čas poneki čovek opisuje kao „naporan“. „Naporan je neki posao“, primećuje ona. „Osoba može biti dosadna, može svojom pričom zamarati okolinu, ali naporna? Nikako!“

Zaista, i Matičin rečnik i rečnik SANU znaju za naporan samo u značenju „koji iziskuje velike napore, mučan, težak“, s primerima kao naporan rad. Naravno, rečnici mogu biti i nepotpuni. Ali u tom slučaju trebalo bi ih dopuniti na osnovu primera iz tzv. dobrih pisaca. Primeri s televizije sigurno ne spadaju u tu grupu, jer po znanju jezika (stranog i domaćeg) naši TV-prevodioci su blizu apsolutne nule.

Donekle sličan je problem s pridevom drčan, o kome mi piše čitalac Ratko Stanić. On kaže da je na TV-kvizu „Želite li da postanete milioner“ jedan takmičar, na pitanje šta znači drčan, odgovorio „halapljiv“, i odgovor je priznat. Ova reč ne spada, ili bar doskora nije spadala u književni jezik. U Matičinom rečniku je i nema. U rečniku SANU drčan, sa oznakom „pokr.“ (pokrajinski), definisano je „pohlepan, lakom na jelo, halapljiv, oblaporan, proždrljiv“. S te strane, dakle, voditelji kviza su bili u pravu, ali meni se čini da se drčan danas upotrebljava u drukčijem značenju. Bilo bi zanimljivo čuti šta čitaoci NIN-a misle o tome.

Ivan Klajn
NIN

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.