Naučnici: Štetni toksini iz vazduha uticali na evoluciju?

NJUJORK – Pod naslovom „Zašto je zagađenost vazduha tako opasna“ Njujork tajms je objavio članak čiji autori tvrde da zagađenost vazduha nije moderan problem i poručuju da se „odgovor možda nalazi u našem DNK“.
Autori, stručnjaci za zagađenost vazduha tvrde, naime, da su toksini koji se nalaze u vazduhu štetni do te mere da su mogli da utiču na ljudsku evoluciju.
Vatra koja hara Australijom udaljena je od Sidneja skoro 200 kilometara, ali dim koji se diže može se videti na snimcima koje šalju sateliti koji kruže oko Zemlje.

Ništa manje nije štetan gusti smog koji se zimi diže iznad Nju Delhija, koji je i ove godine zauzeo neslavno mesto kao grad s najgušćim smogom na svetu.

Zagađeni vazduh šteti milijardama ljudi, jer napolju mi udišemo vazduh koji je zagađen izduvnim gasovima saobraćaja. NIšta manje ako ne in više je zagađen dimom koji ispuštaju fabrike na ugalj ili rafinerije. Loženje vatre u kućama da bi se kuvalo ili grejalo u siromašnim zemljama truje vazduh koji udišu milioni stanovnika. VIše od milijarde ljudi dodaje toksine vazduhu dok puše.

U svetu 92 posto ljudi živi na mestima gde veoma sićušne čestice udišu sa vazduhom, a te su najštetnije za ljudsko tkivo.

Svetska zdravstvena organizacija odredila je šta može da se smatra čistim to jest zdravim vazduhom, dok su zagađeni vazduh i pušenje zajedno „krivi“ za smrt 20 miliona ljudi godišnje.

Toksini koji se nalaze u vazduhu škode nam na iznenađujuće puno načina. Pored već davno potvđene uzročnosti nastanka raka pluća i oboljenja srca, istraživači nalaze nove veze sa bolestima kao što su dijabetes i Alćajmerova bolest.

Naučnike zbunjuje i neobjašnjiva otpornost koju neki ljudi poseduju prema zagađenom vazduhu. Neki tvrde da se ta otpornost krije u našoj dalekoj prošlosti kada nije bilo ni cigareta niti izduvnih gasova da nam zatruju vazduh.
Naši daleki preci su i na samom početku evolucije dok su još bili bliži majmunima nego čoveklu udisali zagađeni vazduh u kome je bilo toksičnih čestica od posledica požara, zemljotresa toksičnog vazduha u pećinama…
Ti daleki preci su mogli da stvore imunitet prema toksičnim česticama u vazduhu i taj imunitet su prenosili na potomke, tvrde neki antropolozi.
To evoluciono nasleće može da povećava našu neotpornost na bolesti koje se mogu povezati sa novim formama zagađivanja vazduha.

Pre sedam miliona godina Afrika je počela da dobija u centralnom delu pustinju, a na jugui i istoku su nikle savane. Preci šimpanzi i gorila su ostali u šumama dok se čovekov predak privikao na novo okruženje. Postao je dvonožac što mu je omogućavalo da trči kroz savanu
Ti naši preci su morali da se priviknu da ih povremeno pogode peščane oluje iz pustinje i da udišu čestice silikonskih zrnca koja su škodila njihovim plućima.
Guste šume su zaštitile majmune od peska, ali su čovekovi preci u savani udisali tu pustinjsku prašinu, jer nisu imali gde da se sklone,.
Pluća naših predaka bila su iritirana polenom i česticama fekalija bezbrojnih životinja koje su pasle na travnjacima.
Naučnici smatraju da je potrebno obaviti ispitivanje gena da bi se saznalo da li ljudi koji su otporni na dim cigareta i druge zagađivače vazduha poseduju genetsku otpornost prema takvim zagađivačima.
Jedan od tih gena je MARCO, koji osigurava stvaranje molekula koji proizvode imune ćelije u plućima. Te ćelije uklanjaju bakterije, ali i čiste pluća od silikonske prašine.
Ljudska verzija gena MARCO je vidno drugačija od majmunskih i ta promena se dogodila najmanje pre pola miliona godina.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.