U trendu

Nele Karajlić o rokenrolu, o „onda i sada“, sebi kao piscu

BEOGRAD – Svestrani umetnik Dr Nele Karajlić, muzičar, pisac, scenarista, reditelj, glumac, bio je gost redovnog ciklusa „Letnji plato BGB“ ispred Biblioteke grada Beograda pred velikim brojem iskrenih ljubitelja njegovog stvaralaštva.
Autor čuvenih TV serijala „Top lista nadrealista“ (1984-1991) i „Složna braća“ (1995), kao i bivši frontmen popularne sarajevske rok grupe „Zabranjeno pušenje“, prisetio se tih vremena kada je pop kultura bila na vrhuncu i svestan je, kaže, da gotovo svi pamte taj period kao veoma idiličan i savršen u svakom smislu.
Navodi da je tadašnja pop kultura je imala snažnu, dominantnu ulogu i da je to bilo kao pravo „Periklovo doba“, i bila je važnija od svega, od ekonomije, društva, politike, Svestan je, dodaje, da kada ga ljudi vide s blaženstvom se sećaju SFRJ i njegove role u muzici i televiziji.
„Vi mene gledate kroz te naočare, jer sam ja na neki način držao kist tog vremena, koje se danas glorifikuje. Ali da se ne zavaravamo, bio je to period kada je bilo mračno i vladalo sivilo. Recimo, od smrti maršala Tita, svaka godina naredna bila je sve gora od prethodne“, podsetio je dr Nele Karajlić, već neko vreme dokazan i kao književnik.
Podvukao je da taj period kada je on stvarao nije bio glamurozan kako ga mnogi pamte, već da je bilo dosta „užasa“, ali i da je kultura bila „veoma prijatna“.
Nenad Janković, kako glasi pravo ime Dr Neleta, smatra da je nemerljiva lepota tada bila u filmu, muzici, da su rok muzičari bili nešto posebno.
„Sećam se da smo željno trčali za novim albumima grupa Bijelo dugme, Idoli ili Azra, jurili smo da gledamo nove filmove. Ploče su mogle da se kupe bilo gde, na svakom ćošku i mi smo bili presrećni. Naš svet su tada činile pokretne slike – filmovi i muzika“, istakao je Karajlić.
Onda je uporedio vreme sada i tada i primetio kako danas, za razliku od tog spokoja, muzičar nudi svoje albume preko interneta i na neki način juri svoje fanove, sledbenike, odnosno publiku, da ona kupi njegove pesme.
Smeta mu što je internet previše dostupan svima i nije potrebna posebna inteligencija da se on koristi, dok su nekada umetnici imali druge namere.
„Cilj rokera je bio da se napravi bolji svet. Sa gitarom i četiri stiha može da se okrene planeta naopačke. To je bila naša utopijska slika“, siguran je Karajlić.
„Utopija je stvorila bend Rolling Stones, oni su išli ka idealima, dok danas imate nešto što se zove – korporativni kapitalizam, koji vam pokazuje da je navodno sve u redu i da živite u raju. Takav primer je i upravo tržni centar pored nas“, naveo je scenarista, pisac, reditelj.

On je rekao da su šoping molovi danas za mnoge ljude kao crkve novog sveta, a utopija je danas prilično ismejana, te da je teško ljude ubediti da im tržni centri nisu nikakav raj.
Nakon benda Zabranjeno pušenje, koji i dalje postoji sa drugim liderom – pevačem (Sejo Sekson), Karajlić je otišao u drugu grupu sa režiserom Emirom Kusturicom – No Smoking Orćestra i zahvaljujući tom periodu proputovao je ceo svet.

Onda su se desili poznati zdravstveni problemi, te je umetnik morao da pauzira u muzičkoj karijeri ili da je zauvek napusti, što mu je jako teško palo.
„Evo nedavno sam proslavio 10 godina od kako mi se desio taj nagli prekid, srce je kao osigurač iskočilo, što je za mene bio jasan znak da nešto nije u redu, te da moram da prikočim. Onda je ta situacija otvorila pisca u meni za kojeg nisam ni znao da postoji“, iskren je autor svog nagrađivanog prvenca „Fajront u Sarajevu“ (Novosti/Laguna 2014).
Taj roman mu je otvorio dalji put ka književnosti i da se razmahne sa novim delima – „Solunska 28“, koja je zamišljena kao trilogija.
„Pitao sam se uvek da li je muzička karijera mogla da me odvede na stadion Vembli u Londonu, ali to nećemo nikad saznati. Onda sam se okrenuo pisanju i učinilo mi se kao bolja ideja nego da i dalje skačem po bini i ludujem“, ispričao je Nenad Janković.
Prisetio se perioda dok je stvarao muziku sa Kusturicom, da su imali hiper produkciju pesama, da su svaki dan donosili nove numere, stvarali jako mnogo i da se vremenom sve to ipak iscrpelo.
„Za razliku od mnogih umetnosti, pisac nema nikoga nad sobom, osim izdavača. Jednog pevača može da povuče gitarista, a njega će inspirisati bubnjar, ili će reditelja neki glumac pokrenuti i obrnuto. Međutim, pisac radi sam. Ima pred sobom beli papir, odnosno sada je to beli ekran. Nema ko da mu pomogne“, otkrio je pisac i tu stranu.
Roman „Fajront republika“ je stvarao tri do četiri godine, toliko mu je, kaže, sazrevalo u duši, a samo pisanje za kompjuterom je potrajalo godinu i po dana, kada je sve složio.
Ime romana nije Karajlić dao, već izdavač „Večernje novosti“, a on je želeo da bude „Das ist Valter“, prema kultnom filmu „Valter brani Sarajevo“, ali i albumu „Zabranjenog pušenja“ iz 1984. godine.
„Nije to bio moj fajront, već kraj jednog vremena. Ipak, sve opisano u mom romanu nema šanse da može ponovo da se desi u našim životima – rat, rokenrol. Sve nam je to donelo jednog Kusturicu, Bijelo dugme, Nadrealiste. Tako da se sam naslov meni nije svideo u početku, ali kada sam uvideo da je naslov u tolikom tiražu prodao roman, nisam se dalje bunio“, duhovito je poentirao Nele.
Dva nastavka u kratkom razmaku su za sada objavljena iz druge sfere njegovog stvaralaštva – „Solunska 28: O novcu i strastima“ (2018) i „Solunska 28: O prijateljstvu i izdaji“ (2019).
Karajlić je napomenuo da su samo adresa ulice – Solunska 28 i porodica Janković koja tu živi nešto stvarno u romanima, dok je sve ostalo njegova imaginacija.
Dodaje da je za njega pisac mali Bog – on rađa i ubija likove.
Njegov pradeda je sagradio tu porodičnu kuću koja će dobiti uskoro treći, završni nastavak.
„Drugi deo ove planirane trilogije je nešto najbolje što sam u životu napisao. Tu sam skupio sve ono što sam vukao 40, 50 godina života. Jako sam ponosan na taj roman. Tek sam počeo da pišem treći deo i jedan od likova se zove Dr Nele Karajlić. Mogu samo reći da će treći deo biti još bolji od drugog“, zaključio je svestrani kreativac, koji će uskoro imati premijeru svoje najnovije TV serije, a koja je nastavak kultne „Složne braće“, ali i poneki koncert.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.