Održan koncert ruskog kompozitora Gabriela Prokofjeva u Kolarčevoj zadužbini

BEOGRAD – Ruski muzičar i kompozitor Gabriel Prokofjev i Orkestar mladih Evropskog instituta FAME’S iz Skoplja, uz švajcarskog dirigenta Etjen Ablena, premijerno su nastupili sinoć u Srbiji na sceni Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Umetnici su izveli koncert sa monumentalnim programom gde je dominirala numera “Betoven9: Simfonijski Remiks”.

Bio je to neobičan spoj veoma moderne instrumentalne i klasične simfonijske muzike koji se veoma retko viđa na našim prostorima.

Svetski poznat kompozitor i muzički producent Gabrijel Prokofjev je unuk čuvenog ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva (1891-1953), autora baleta “Romeo i Julija”, “Peća i vuk”.

Muzičar kombinuje klasične i simfonijske kompozicije, partiture za film, ples i operu, i elektronsku muziku, i na programu koncerta je selektovana njegova originalna muzika – višeslojna kompozicija “Tehno svita”.

Švajcarski dirigent Etjen Ablen bio je veoma srdačan, komunikativan sa publikom i trudio se da ima prisnu ulogu domaćina, vodiča i naratora koncerta kroz dijalog sa kompozitorom Gabrielom lično, koji je približio svoje stvaralaštvo.

Gabriel Prokofjev sve vreme prvog i većim delom drugog čina je aktivno učestvovao sedeći pored dirigenta za posebnim stolom sa laptopom sa kojeg je koordinirao muziku sa gudačko – duvačkim orkestrom.

Prvi muzički komad „Green Marć“, kako je otkrio Gabriel, večeras su izveli premijerno uživo, sa ansamblom, što im je velika čast da se desilo u Beogradu.

Glavni izazov večeri, zahtevna kompozicija „Betoven9: Simfonijski Remiks“, bazirana je na čuvenom remek delu klasike.

„U početku, Betoven nije bio moj izbor, niti Deveta simfonija. Stigao je poziv ansambla iz Francuske da komponujem neku vrstu remiksa za ovo delo, što sam iz prve odbio. Smatrao sam da ne smem dirati u svetinju i da nikako ne treba pokušavati niti eksperimentisati“, rekao je Gabriel Prokofjev.

Objasnio je da je kasnije dobro razmislio i ipak prihvatio. „Jednostavno, Betoven je stvorio tako savršenu kompoziciju, istinsko remek delo, da nikako i ne može da se izneveri ili naruši ta lepota“, ocenio je Gabriel i otkrio da je ovde utisnuo uticaje svog dede Sergeja Prokofjeva, američkog kompozitora klasike Filipa Glasa, ali i američkog kralja fank muzike DŽejmsa Brauna.

Nakon što je završio studije muzike na univerzitetima u Birmingemu i Jorku, a nezadovoljan „naizgled izolovanim svetom“ savremene klasične muzike, razvio je paralelnu muzičku karijeru kao dens, grajm, elektro i hip-hop producent.

Gabrijel je autor mnogih orkestarskih i kamernih dela, komponovao je sedam koncerata, kao i mnoga dela elektronske muzike, često u kombinaciji sa sintisajzerima.
Evropski institut FAME’S, projekat podržan kroz program EU Kreativna Evropa, okuplja mlade talentovane muzičare iz evropskih zemalja.

Predstavlja muzički obrazovni centar, osnovan u okviru kompanije FAME’S koja se bavi profesionalnim snimanjem i produkcijom muzike.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.