Održana konsultativna sesija za galerije u Galeriji ULUS

BEOGRAD – Konsultativna sesija za predstavnike galerija i izlagačkih prostora održana je danas u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu.

U saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka i Ministarstvom kulture i informisanja, ULUS sprovodi obimno istraživanje o programskoj politici i ekonomskom okviru rada galerija i izlagačkih prostora.

Dobijeni podaci poslužiće kao osnova za bolje uređenje radnog okruženja u polju likovne umetnosti u interesu svih njegovih aktera: umetnika, kulturnih i prosvetnih radnika, kustosa, galerista, kritičara, donosioca odluka u sferi kulture i umetnosti, kao i šire društvene zajednice.

„Istraživanje se realizuje u formi upitnika, koji je pre nedelju dana poslat na više od 200 adresa galerija i izlagačkih prostora širom Srbije koji se finansiraju iz javnih sredstava“, objasnila je rukovodilac Unesko Katedre za kulturnu politiku i menadžment Nina Mihaljinac.

Mihaljinac dodaje da se odgovori na upitnik očekuju do 20. februara, nakon čega će se obrađivati dobijeni rezultati.

Istoričarka i teoretičarka umetnosti pri Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Dragana Martinović istakla je da je Zaprokul ustanova koja se bavi raznim naučnim i primenjenim istraživanjima u cilju poboljšanja kulturnog razvoja.

„Cilj ovog istraživanja je da pruži uvid u strukturu galerijskih sistema i resursa koje oni poseduju, kao i da podigne svest o problemima sa kojima se galerijski sistemi suočavaju i pomogne da se ti problemi reše“, navela je Martinović.

Po njenim rečima, princip rada Zaprokula je metodološki i predstavlja veoma važan izvor podataka „koji nisu samo cifre, već su velika pomoć u sprovođenju dubljih analiza Zaprokula kao istraživačke institucije.“

Potpredsednica ULUS Vahida Ramujkić istakla je da je inicijalna potreba za kreiranjem ovog istraživanja bila ta što su umetnicima galerijski prostori neka vrsta poslodavaca.

„Likovni umetnici, književnici i drugi slobodni umetnici nisu vezane ugovorima za ustanove kulture i samim tim nemaju načina da pregovaraju sa tim ustanovama, osim preko autorskih honorara koji nisu ni normirani“, kaže Ramujkić.

Ona navodi da je namera bila da se „utvrde minimalne naknade za rad na osnovu parametara koje bi dali izlagački prostori.“

„Pokazalo se i da je veoma značajna saradnja između galerija i izlagačkih prostora na rešavanju problema koji su im zajednički. Ovo istraživanje zbog toga može poslužiti i kao mreža koja će spojiti sve te institucije i navesti ih da deluju sa umetnicima, ali i nezavisno od njih“, navela je Ramujkić.

Direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Marko Krstić istakao je da je veoma važno da se javnosti pošalje jasna i nedvosmislena poruka.

„Jako je važno da umetnici i galeristi znaju da je sve ovo veoma transparentno, kao i šta mogu da očekuju dok planiraju svoje izložbe“, kaže Krstić.

Ovaj istraživački poduhvat deo je šire inicijative ULUS da se reguliše rad u polju likovnih umetnosti prema fer praksama.

To pre svega podrazumeva uspostavljanje sistema pravičnih naknada za umetnike i radnike u kulturi, unapređenje socijalnog i poreskog okvira u kojem se njihov rad odvija, kao i boljeg društvenog statusa umetnosti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.