Ovih 5 romana svako treba da pročita

Ovo su 5 nezaobilaznih klasika književnosti koje morati pročitati barem jednom. Evo i koji romani su u pitanju.

„Uliks“ – Džejms Džojs

Radnja romana, koga prati i odrednica da je traktat o značaju trivijalnih događanja, obuhvata život tri glavna lika u toku samo jednog dana, 16. juna 1904. u Dablinu. Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu od 1914. do 1922. „Uliks“ (latinska verzija imena Odisej) je postao ne samo kruna Džojsovog opusa, već i jedan od najznačajnjih romana u istoriji.

„Nepodnošljiva lakoća postojanja“ – Milan Kundera

Ljubavna priča smeštena u Prag čuvene ’68 („praško proleće“) i sovjetske okupacije koja je usledila. Pisan fragmentarno, ovo jeste roman o ljubavi, ali ne i ljubavni roman.

Uz priču o njemu i njoj, koja je mnogo više od muško ženskog odnosa, Kundera osvaja uzbudljivim eksplikacijama na razne teme; od odnosa težine i lakoće (u ljudskom životu) do toga da je slučaj smrti Staljinovog sina dokaz da su govna veći teološki problem od smrti.

„Majstor i margarita“ – Mihail Bulgakov

Čuveni Bulgakovljev roman prvi put je, u nepotpunom obliku, objavljen 1966. u časopisu „Moskva“, a ptpuna verzija 1969. u Frankfurtu.

Ukazujući na veliki značaj tog romana u svetskoj književnosti kritika ističe da podjednako pripada avangardi i modernizmu, te da je u njemu izuzetno bitno pitanje smisla života i umetnosti postavljeno tako da zadire u temelje celokupnog istorijskog korpusa, a književno je obrađeno „na način koji može ostvariti jedino književnost koja se oslanja na svekoliko iskustvo svetske književnosti”.

„Igru staklenih perli“ – Herman Hese

Hese je „Igru staklenih perli“ napisao 1943. Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka.

Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, „feljtonističku civilizaciju“ kojoj suprotstavlja svet duha i kulture. Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu.

„Slika Dorijana Greja“ – Oskar Vajld

„Slika Dorijana Greja“ je jedini roman Oskara Vajlda koji se pojavio 1890. u jednom američkom magazinu kao posledica razgovora koji su godinu dana ranije za večerom vodili urednik časopisa, autor i britanski lekar Konan Doil.

Knjiga govori o lepom mladom momku koji „pristaje na nagodbu“ da umesto njega stari slika, dok njegovo lice ostaje lepo uprkos godinama i zlodelima koje je počinio.

Cena je, ispostaviće se, tolika da će junak poželeti da bude odvratni starac sa slike. Eseističke opservacije, snažno obeležje romana, deo su priče o junaku lordu Henriju, svojevrsnom guruu lepog Dorjana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.