Održana tribina „70. Martovski festival: Razgovori u susret jubileju“ u DOB-u
BEOGRAD – Serija tribina pod nazivom „70. Martovski festival: Razgovori u susret jubileju“ nastavljena je sinoć u Klubu Doma omladine Beograda, koji je izvršni producent te filmske manifestacije.
Ove noći na tribini “Osvrt na prošlost i pogled u budućnost” u razgovoru su učestvovali: Saša Petrović, Vesna Vesić, Milica Lapčević, Vladimir Šojat i Igor Toholj, dok je domaćin i moderator bio Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala.
Jubilarni, 70. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 28. marta do 2. aprila u beogradskom Domu omladine.
Na drugoj tribini ovog ciklusa težište razgovora bilo je na eksperimentalnom filmu u kontekstu 70. Martovskog festivala, i onog u budućnosti.
Dejan Dabić je napomenuo da su se vremena dosta promenila kroz tri decenije od nastanka festivala do današnjih dana, od imena države, koja je bila Jugoslavija, do sada Srbije, koncept je postao znatno drugačiji, čak se i više puta menjao.
Umetnički direktor je podsetio da je reditelj dokumentaraca Boris Mitić na prvoj tribini smatrao da kratke forme treba da dominiraju festivalom, kako su ga zvali ranije – Festival kratkog metra.
U razgovore povodom jubileja Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma uključena su domaća filmska udruženja čiji članovi iznose svoje viđenje prošlosti, kao i predloge za stvaranje nove vizije u budućnosti zajedničkog festivala.
Na prvoj tribini 27. decembra 2022, sagovornici su ocenili da su izmenjene društvene okolnosti dovele do toga da je Martovski festival bio jedan od vodećih u kulturnom životu nekadašnje Jugoslavije.
Tako su filmski profesionalci rekli da treba insistirati na “kratkom metru”, ne i na dugometražnim dokumentarnim filmovima i pokušati da se ovaj međunarodni festival kratkometražnog filma nametne tom koncepcijom, u regionu i mnogo šire.
Dabić je naveo i mišljenje filmskog kritičara Božidara Zečevića da „Martovski festival nikada više neće imati taj društveni status kakav je imao u vreme socijalizma“.
Vizuelna umetnica Milica Lapčević na ovoj tribini je istakla da bi ekseperimentalni filmovi trebalo da budu više prisutni na festivalu, da mogu češće da se gledaju na svakom koraku na monitorima.
Ona smatra da tako kratke forme tih ostvarenja brzo padnu u zaborav, jer se prikažu samo jednom na velikom platnu i onda ih zamene neke druge projekcije.
Ovako, kada bi se ti filmovi puštali na nekim manjim instalacijama, u drugim prostorima Doma omladine, publika bi imala prilike više da ih analizira i prostudira.
Na taj način takva složena avangardna ostvarenja mogla bi da se gledaju na svakom uglu ustanove.
Saša Petrović je napomenuo da je ovaj festival odlično mesto za promovisanje eksperimentalnog filma, koji zaslužuje svoje mesto u selekciji, ali da je neophodno više ga približiti široj publici, mladima.
Petrović se složio sa Lapčević da bi eksperimentalni projekti bili vidljiviji da se prikazuju često na svakom koraku i pohvalio tu njenu ideju.
On je primetio da eksperimentalne elemente imaju i neki legendarni igrani filmovi kao “Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, ili najnoviji američki hit film “Vavilon” (2023) sa Bred Pitom.
Vladimir Šojat je mišljenja da je i dokumentarni film neka vrsta eksperimentalnog filma, te da sve te forme nisu toliko dominantne u svetu kao igrana ostvarenja.
Njegova producentska kuća “Frakcija” realizuje različite forme približne upravo projektima na Martovskog festivalu, a po njemu je eksperimantalni film dosta napredovao i menjao se kroz vreme.
Šojat je rekao da sada i savremeni reditelji dugometražnih dela kao Dane Komljen, rodom iz Banja Luke, uveliko rade upravo eksperimentalne – hibridne filmove, kao što je njegov „Poslevode“, prikazan na Festivalu autorskog filma 2022, ali i radovi srpskog režisera Marka Grba Singha, posebno zahvaljujući ostvarenju “Rampart” (2021).
On je pohvalio Filmski centar Srbije (FCS) da redovno u svojim konkursima ima finansiranje eksperimentalnog filma
Vesna Vesić na tribini je naglasila da su eksperimentalnom filmu bliske forme nekih drugih veština i umeća, pre svega predstavnika likovne i vizuelne umetnosti, sa FLU, FPU, gde je u fokusu izučavanje istorije umetnosti kao nastanak – moderne umetnosti.
Prema njenim rečima, dragoceno je da filmove realizuju i umetnici koji nisu edukovani na FDU, ali se koriste jezikom filma, koji jeste vid vizuelne i likovne forme, poput video-arta koji ima svoju selekciju na ovom festivalu.
Poznati selektor raznih festivala kao „DOK“ – Igor Toholj, prisećao se da je prošlo zlatno doba eksperimentalnog filma 60-ih i 70-ih, te da se on nastavljao i tokom 80-ih godina.
On je podsetio da je tada ova vrsta filma bila posebna kategorija u odnosu na pojavu video-arta.
Želja je bila da se festival stacionira u Domu sindikata gde mu je dom, a sada je uveliko u DOB-u.
„Mnogi su govorili da je eksperimentalnom filmu mesto u bioskopu, da ga samo tamo treba gledati, gde nastaje taj kolektivan san i prisustvo iluzije. Opet, ovakav film je smatran da ima i komercijanu formu kao što je muzički video spot“, govorio je Toholj i primetio da više ne postoji forma „Srednjemetrražni film“ na konkursima FCS-a, a ranije je bio uvek kao posebna kategorija.
Prvo izdanje održano je u okviru Festivala jugoslovenskog filma od 24. do 30. juna davne 1954. godine u pulskoj Areni.
Nakon šest godina, Festival se seli u Beograd, gde je prvi put održan od 4. do 9. marta 1960. godine.
Pod imenom Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma prvi put je održan 2004. godine, jedan je od najstarijih evropskih filmskih festivala.
Grad Beograd je od 2017. godine organizacione, stručne, administrativne, finansijske i tehničke poslove za potrebe festivala poverio Domu omladine Beograda, ustanovi kulture čiji je osnivač.
Na njemu su učestvovali velikani jugoslovenske / srpske kinematografije: Stjepan Zaninović, Krsto Škanata, Zlatko Bourek, Ante Babaja, Vlatko Gilić, Krsto Papić, Stole Popov, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Zdravko Randić, Predrag Golubović, Petar Lalović, a Dušan Vukotić upravo je na ovom festivalu dobio glavnu nagradu za remek-delo „Surogat“ da bi, samo mesec dana kasnije bio nagrađen i Oskarom za pomenuti animirani film.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.