U trendu

Održano drugo veče književnog festivala KROKODIL

BEOGRAD – Spisateljica Jasminka Petrović, filmski reditelj Radivoje Raša Andrić, pisac Boris Dežulović, karikaturistra Predrag Koraksić – Corax i koncert Ane Ćurčin, obeležili su sinoć drugi dan 14. izdanja književnog festivala „KROKODIL“ u Amfiteatru Muzeja Jugoslavije u Beogradu.

Festival koji se ove godine održava pod sloganom „Godina magijskog mišljenja“ i koji će trajatii večeras, predstavio je sinoć mnoge pisce i tematske razgovore, tako da su učestvovali takođe i Ilija Đurović, hrvatska dramska spisateljica Tena Štivičić i Ana Marija Grbić, dok su razgovore vodili Mima Simić, Daško Milinović, Jasmina Topić i Dejan Matić.

Mini koncert kao intermeco je efektno održala kantautorka Ana Ćurčin, dobitnica prestižne muzičke nagrade „Milan Mladenović“ (2021).

Veoma bogat multimedijalni program sadžao je javna čitanja odlomaka iz romana ili zbirki proze i poezije, razgovore, sofa intervjue, muzičke nastupe, scenska izvođenja, performanse, programe za decu i mlade, susrete sa publikom, potpisivanje knjiga, tribinske programe, debate, promocije, online uključenja, video projekcije i konferencije.

Književnica za decu Jasminka Petrović i filmski režiser Raša Andrić govorili su o romanu, a od nedavno i filmu „Leto kada sam naučila da letim“.

U bioskopima je novi projekat postigao veliki uspeh u Srbiji i regionu sa 200.000 gledalaca, a osvojio je i nagradu na festivalu u Malmeu.

Filmski i TV scenarista, dramaturg Srđan Anđelić Mjehur vodio je razgovor sa književno-rediteljskim tandemom i istakao da se retko dešava da se prema dobroj knjizi snimi dobar film, što su ovde autori postigli, jer se obično snimi loš film prema dobrom romanu.

On je primetio da su sineasti Branko Bauer i Arsen Diklić u bivšoj Jugoslaviji ostavili legat za omladinske filmove, sa čim se složio reditelj Andrić.

„Prva verzija scenarija je već bila gotova kada su me zvali producenti da režiram film, ali sam ja odmah rekao „Ne“. Odbio sam u početku jer sam mislio da ne umem tako nešto da radim. Ipak, producentima sam rekao da im mogu pomoći oko scenarija, pripreme za film, kao neki konsultant, da im se nađem. Onda, kako sam sve više ulazio u tu priču, veoma mi se dopala, tako da sam pristao da režiram“, rekao je Andrić.

„Velika je odgovornost praviti film za decu, a ja to ranije nikad nisam radio. I zato je postojala opasnost, jer kad se stvara za decu, ne sme da se bude dosadan, to je bilo najvažnije“, naglasio je Andrić i naveo da je napisano čak 16 verzija scenarija, adaptacija romana „Leto kada sam naučila da letim“.

Andrić je otkrio da će film biti prikazan na Festivalu u Puli i izrazio nadu da će ova srpsko-hrvatska priča sa primorja (Hvar) imati redovnu distribuciju po Hrvatskoj, jer je bez toga, kako je naveo, „ovaj film samo do pola ispunio svoju misiju“.

Jasminka Petrović se podsetila kako je dobila poziv putem mejla od filmske kuće „Sense Production“ koji su pokazali želju da snime film po njenom romanu. Brzo je otišla na sastanak i odmah rekla „Da“, za razliku od reditelja Andrića koji je isprva odbio saradnju.

Petrović je izjavila da roman ima dva nivoa koji su po njoj uspešno vidljivi i u filmu – zaplet o deci i njihovom svetu, kao i jugonostalgija – SFRJ, pre svega odnos Srbije i Hrvatske kroz kontekst međuljudskih odnosa, naroda, što nju veoma zanima i privlači.

„Iako je knjiga za decu, film je zaista uspešno uhvatio sve linije radnje, i postao je porodični film za decu i odrasle. Velika je razlika u pisanju za decu i odrasle, postoje određeni obrasci koji se moraju ispoštovati za najmlađe. Uvek je prisutna ogromna odgovornost prema deci“, govorila je autorka romana.

Jasminka Petrović je čitala odlomak iz svog romana „Leto kada sam naučila da letim“ i kasnije napomenula da se nije mešala u pisanje scenarija za ovaj film.

„Smatram da ima toliko školovanih dramaturga koji se razumeju u svoj posao bolje od mene. Pročitala sam samo prvu verziju scenarija i videla da je to korektno, a čim sam čula da je uključen u pisanje scenarija moj divni prijatelj Vladimir Andrić, znala sam da je sve u najboljim rukama. Dalje sam se povukla i odlučila da se pojavim kad film bude gotov“, rekla je Jasminka Petrović.

Gostovanje regionalnih pisaca je standardni plan festivala, tako da je ove noći razgovor na sofi imao književnik, kolumnista i novinar Boris Dežulović.

Dežulović je čitao odlomak iz svoje satirične priče „Božija kazna“ i govorio osvešćeno uglavnom o političkoj situaciji u celom regionu i svetu.

Pisac iz Hrvatske od 2005. godine živi u Srbiji, a piše za „Peščanik“ i objavio je jednu knjigu poezije „Pjesme iz Lore“.

Predstavili su se i mladi crnogorski romanopisac Ilija Đurović (32), takođe scenarista na filmu i dramski pisac za pozorište koji 10 godina živi u Berlinu, kao i srpska književnica Ana Marija Grbić, koja za sobom ima tri knjige poezije i prvu zbirku priču „Srneća leđa“ u izdanju ugledne beogradske kuće „Geopoetika“.

Do kraja veoma obimne i sadržajne druge večeri književnog festivala od puna tri sata o svom životu i radu detaljno je i karikaturista Predrag Koraksić Corax, a svoj portret je pružila i hrvatska dramska spisateljica Tena Štivičić, čije je delove novije drame „64“ (2021) sa aktuelnog repertoara Ateljea 212, interpretirala glumica Hana Selimović, koja i igra u toj predstavi rediteljke Alise Stojanović.

Od prisutnih javnih ličnosti festivala, ove druge noći bili su zapaženi u publici filmski reditelj i scenarista Srđan Dragojević, TV voditelj i autor Zoran Kesić, književnik i osnivač izdavačke kuće „Geopoetika“ Vladislav Bajac i mnogi drugi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar