U trendu

Odrzyana komemoracija povodom smrti glumca Bojana Lazarova

BEOGRAD – Komemoracija povodom smrti Bojana Lazarova (1972-2022) održana je danas u njegovom matičnom teatru – Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu.

Podsetimo, istaknuti dramski umetnik je iznenada tragično preminuo 9. aprila, a sahrana će biti održana sutra u 12 sati na Novom Bežanijskom groblju u Beogradu.

Upravnik ovog teatra „Duško Radović“, reditelj Aleksandar Nikolić sa primetno velikim bolom priznao je koliko je veoma teško govoriti o Bojanu i priznati da ga nema.

Istakao je neverovatnu produktivnost preminulog glumca, te da je ostvario čak 30 uloga u ovom teatru za 20 godina od kada je postao njegov stalni član.

„Bojan mi je odmah izašao u susret kada sam došao na mesto upravnika, pomogao mi je sa dragocenim savetima. Za ovo kratko vreme upoznao sam jednu toplu, predivnu osobu, blagu, pozitivnu, zaštitnički nastrojenu. Bio je jako vredan, trebalo je ostvariti uloge u 30 predstava, zamislite koliki je to rad i posvećenost. Dragi Bojane, ne formalno kao upravnik, već lično sam ti zahvalan na svemu što si nam podario“, sa tugom je govorio Aleksandar Nikolić.

Bojan Lazarov je studirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Bora Draškovića.

Od 1996. godine profesionalno glumi u pozorištu, na filmu i televiziji.
Bio je član Narodnog pozorišta u Somboru u početku, da bi onda prešao u prestonicu, pre svega u teatar za decu “Duško Radović“, ali je ostvario paralelno i karijeru u JDP-u.

Ostvario je mnoge značajne uloge upravo u pozorištima Beograda i Sombora.
Kolega iz pozorišta „Duško Radović“, glumac Miloš Anđelković, izjavio je da je Lazarov bio najbolji komicar ikad sa kojim je imao priliku da radi.

„Nisam veoma dugo shvatao u čemu je tajna. Onda tek kasnije mi je postajalo jasno. Bojan je prvenstveno želeo da zabavi sebe, onda svoje bližnje, a to smo mi, kolege na sceni. Kad postigne to da nas zabavi, onda više nije brinuo o publici. Znao je da je tad uspeh zagarantovan“, na ivici suza je Anđelković približio vanserijski talenat preminulog kolege.

„Niko nije mogao da se opusti sa njim na sceni. Brzina improvizacija i glumačkih rešenja koje je on imao, bila je uvek zadivljujuća. To nije uspevao svako da isprati. Zato sam često bežao od njega na pozornici, da ne završim sa plakanjem od smeha“, prisećao se glumac svih avantura sa Bojanom na izvođenju predstava.

Aktuelne predstave u Malom pozorištu „Duško Radović“ u kojima je igrao su – „Noć u Merlinovom zamku“, „Prevaranti“, „Car je go!“, „Mala škola rokenrola“, „Mali kaplar“, „Skoro svako može da padne, osim čaplje!“ i veći deo njih su prikazani kao inserti na video bimu.

„Mnogi glumci će na početku procesa rada na predstavi, donositi tek mrvice, ali ne i Bojan, on je donosio čitave blokove. Bio je neverovatno, neviđeno brz, pravi vulkan iz kog kuljaju ideje, šarm, duhovitost, dobrota“, objasnio je mladi glumac i napomenuo da je Lazarov uvek u bifeu pozorišta bio epicentar.

„Sećam se da su davno pričali kako je Mira Stupica u klubu JDP-a prepričavala anegdote sa pijace, u suštini opisivala jedan sasvim običan dan. Kada je kasnije neko drugi pričao o pijaci od glumica, to nije bilo to, nije dovoljno zanimljivo. Tako nešto je znala samo Mira Stupica. Isto tako i naš Boki, jedan jedini i neponovljiv, umeo je da priča anegdote. Drugi su pokušavali, kao i ja, uporno, ali jednostavno nismo mogli. Uvek je tu nešto nedostajalo, što je imao samo Bojan“, zaključio je svoj veoma nadahnut i emotivan govor Miloš Anđelković.

Filmski režiser i scenarista Miroslav Momčilović sa knedlom u grlu prisećao se koliko je Lazarov voleo da sam prepeva mnoge poznate pesme domaće rok muzike i sve okolo time zabavljao.

„Bojan je bio veoma darežljiv, vredan umetnik. Često je bio za šankom nakon posla, naruči uobičajeno espreso i Kola Kolu, i mogao je tako satima da stoji, skoro na jednoj nozi, kao flamingos. Ko ne poznaje flamingose, ne poznaje dovoljno ni umetnost. Te životinje uživaju u svojoj lepoti, vole da su izložene suncu. Dok je lepo vreme, oni su tu, šepure se. A kad naiđe nevreme, kiša, oni samo nestanu, nigde ih nema, jer ne žele da se tako mokri, pokisli, pojave u javnosti“, analizirao je Momčilović poređenje flamingosa i Lazarova.

„Tako se i Bojan povuče kada prođe lepo vreme, niko ne zna gde je, nestane, bude nevidljiv… Da bi se ponovo pojavio sasvim iznenada, i opet bio topao, emotivan, lucidan, šarmantan, u centru pažnje, sve do novog nevremena“, primetio je reditelj, i bio je pušten insert iz njegovog filma i mini serije „Vikend sa ćaletom“ (2020), gde je Lazarov ostvario epizodnu ulogu.

„Ako je nekom bio potreban san i odmor, to si ti, dragi Boki. Zavesa je spuštena, dobri moj. Odmori se tamo gde god da si otišao. Više nema nevremena“, zaključio je reditelj Momčilović.

U dva perioda, Bojan Lazarov je zaključno sa 2014. godinom obavljao funkciju v. d. direktora pozorišta „Duško Radović“.

Osim toga, paralelno je godinama gradio veoma uspešnu karijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gde je odigrao nezaboravne uloge u predstavama – “Švabica” Laze Lazarevića, “Zamak” Franca Kafke, “Fedrina ljubav” Sare Kejn, “Drama o Mirjani i ovima oko nje” Ivora Martinića, “Mnogo buke ni oko čega” i “Hamlet” Vilijama Šekspira, “Zapisi iz podzemlja” Fjodora M. Dostojevskog, “Pod žrvnjem” Dragoslava Nenadića, “Vrat od stakla” Biljane Srbljanović, “Iz junačkog života građanstva” Karla Šternhajma.

Poslednju rolu u JDP-u je ostvario u građanskoj drami “Pučina” Branislava Nušića, u režiji Egona Savina, u prvoj polovini 2021. godine.

Koleginica glumica Ivana V. Jovanović iz Narodnog pozorišta Sombor podsetila je da je Bojan u ovaj teatar došao 1996.godine i ostvario niz zapaženih uloga u predstavama „Dekameron“, „Afera nedužne Anabele“, „Sumnjivo lice“, radeći sa rediteljima kao sdto su Kokan Mladenović ili Jagoš Marković, te da je nakon prelaska u Beograd ostao i dalje veran Somboru i uvek dolazio na njihov čuveni pozorišni maraton na kraju sezone.

Ostvario je više od 40 uloga u pozorištima u Beogradu i u somborskom Narodnom pozorištu, sarađivao sa većinom značajnih reditelja na ovim prostorima.

„Neka je dobar i lep taj put na koji si otišao, barem upola prelep kakav je bio onaj koji si nam ostavio za sobom“, u suzama se oprostila glumica Ivana V. Jovanović.

Anđelika Simić, sada glumica JDP-a, nekada član NP Sombor, zahvalila se Bojanu Lazarovu na daru i jedinstvenom talentu koji im je poklonio, na sreći, ljubavi i humoru koji je bio neodoljiv i rekla da želi da to učini upravo na ovoj pozornici njegovog matičnog teatra.

„Hvala ti za sve tvoje uloge, što si bio dobar čovek, prijatelj mnogima, što si delio radost života, što si se igrao i stvarao sa nama. U miru i spokoju da nam živiš dalje u svetlosti. Živeo nam Bojan Lazarov“, oprostila se glumica Anđelika Simić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar