U trendu

Oproštaj od Branka Cvejića: Bio je pravi heroj pozorišta

BEOGRAD – Komemoracija glumcu Branku Cvejiću (1946-2022) održana je danas u njegovom matičnom teatru Jugoslovenskom dramskom pozorištu pred velikim brojem kolega dramskih umetnika.

Glumac, dugogodišnji član i bivši upravnik JDP-a Branko Cvejić preminuo je 26. jula u Beogradu, a sahranjen je 1. avgusta na Novom groblju.

U dogovoru sa porodicom preminulog umetnika, komemoracija je održana sada, a ne uoči sahrane.

Upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović podsetila je na veoma bogatu umetničku biografiju velikog glumca, koji je maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji 1965. i iste godine upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti.

Zajedno sa celom novom generacijom glumaca na poziv Bojana Stupice postaje član JDP-a u maju 1967, gde je odigrao preko 50 uloga od kojih su najznačajnije u komadima – “Lepeza ledi Vindermir” Oskara Vajlda, “Zanat gospođe Vorn”, “Dundo Maroje” Marina Držića, “Pučina” Branislava Nušića, “Nahod Simeon”, “Gospođa ministarka”, “Višnjik” Antona Pavloviča Čehova.

Igrao je u više od 40 igranih filmova i ostvario niz značajnih uloga u TV serijama, filmovima i dramama. Proslavio se naravno Bane Bumbar u popularnoj TV seriji “Grlom u jagode” Srđana Điđe Karanovića.

„Posvećenost Branka Cvejića održavala je ovu kuću na visokom umetničkom nivou. Bio je naš prijatelj, uticao je na sve nas“, istakla je Vučković Manojlović i navela da je Cvejić bio 25 godina u upravi JDP-a.

Od toga je samostalno bio direktor 10 godina (2002-2012), a ranije je bio pomoćnik čuvenom upravniku Jovanu Ćirilovu.

Reditelj i umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović primetio je da su na žalost u poslednje vreme ispratili veliki broj umetnika.

„Nisam verovao da ću raditi ovo danas, da ispraćam Cveju. On i ja smo imali jedan crni humor: rekao mi je da kad on jednog dana ode, da obavezno ja držim govor, a ja sam dao komentar kako bi taman imao i pravu oproštajnu muziku“, naveo je Stojanović i upravo je bila puštena setna kompozicija Zorana Simjanovića iz kultne TV serije „Grlom u jagode“.

„Sa tom serijom desio se u to vreme veliki preokret glume, način kako je on igrao Baneta Bumbara, kako ga je oblikovao, domaštavao, u odnosu kako su taj lik zamislili Rajko Grlić i Srđan Karanović, sve bilo novo. Ne zna se da li je pažljivije bio snimljen taj kadar ili odglumljena scena, gde je i drugima omogućio da igraju“, analizirao je reditelj Stojanović.

On je izdvojio majstorstvo glume pokojnog kolege posebno kada je maestralno igrao ženske likove, kao Petrunjelu u komediji „Dundo Maroje“ Marina Držića ili sluškinju u filmu „Slučaj Harms“.

„Imao je upravnički dar, odan svojoj kući, a skrivao je skromno svoj značaj i snagu. Vremenom postajao je naš Cveja, a onda i moj Cveja. I uvek sam sa njim bio na „Ti“, a sada bih prvi put na „Vi“. Hvala Vam za sve, gospodine Branko Cvejiću“, oprostio se Gorčin od svog kolege.

Sarajevski pozorišni reditelj Dino Mustafić javio se putem video snimka i odmah podvukao da mu je Cvejić bio veoma blizak saradnik i prijatelj.

„Kada je došao u Sarajevo, prvi je povezao čitav naš region, bivšu Jugoslaviju. Bio je retko moralan, bez prekora, nikada nije imao suvišnu reč. Niko nije nikad mogao da se na njega ljuti, takav je čovek bio“, ocenio je Mustafić i dodao da je imao neverovatan dar za komunikaciju, da je uvek lepo dočekan u Sarajevu kao prava “raja” kako su ga odmah nazvali.

Reditelj je naglasio da je Cvejić mnogo toga značajno učinio za svoje matično pozorište i stvarao zajednički kulturni prostor koji je predstavljao povezivanje kulture bivše Jugoslavije kada ona odavno više nije postojala.

“Mnogo će mi nedostajati. Ljudi kao on nikada ne odlaze. Ovde u Sarajevu ćemo se rado sećati Cveje. Uvek će ostati onaj Beograd i ona zemlja koju svi volimo i rado igramo na sceni”, zaključio je Dino Mustafić, koji je na sceni JDP-a upravo i postavio ranije predstavu te tematike – “Rođeni u YU”.

Dramaturškinja Biljana Srbljanović je otkrila da je upravo Branko Cvejić bio određen da igra glavnu ulogu u najnovijoj predstavi “Sitnice koje život znače” u Narodnom pozorištu i uveliko je bio na probama, jer je smatrao da će mu ta rola biti kruna karijere, ali ne i poslednja.

Ipak, sudbina je odredila da se ta uloga ne realizuje.

“Slao mi je slike sa tih proba, bio je srećan što radi taj komad, a italijanski pisac Lorenco Marone kao da je glavnog lika džangrizavog Čezarea pisao baš za Cveju”, rekla je Srbljanović i nadahnuto pročitala jednu scenu – odlomak iz te drame.

“Svi smo toliko pisali o njemu kada je otišao ovog leta, i nekako se desi da sebično govorimo o sebi kada pišemo o nekom preminulom kolegi. Savi znaju o njegovoj eufemističnoj glumi, da je bio uspešan kao upravnik, ali isto tako je bio pravi antiratni aktivista, uvek na strani dobrog, što mnogi i ne znaju. Nikada nije imao pogrešnu reč”, prisećala se Biljana Srbljanović.

Glumac Svetozar Cvetković se složio sa tim da je Cvejić želeo da igra navedenu poslednju ulogu koja se nije ostvarila, mada je bio i u podeli na probama za najnoviju produkciju JDP-a “Edip”.

“Bio je na probama, onda mu je pozlilo, zatim je otišao sa scene, i to je bilo to. Sećam se da smo u mladosti voleli druga Tita i obožavali da gledamo “Grlom u jagode” i jurili smo da stignemo da gledamo na televiziji. Epizode su bile divno, čarobno duge, a nama ipak prekratke. Bane Bumbar je bio planetarno popularan u Jugoslaviji, koja je za sve nas bila čitava planeta”, rekao je Cvetković i podelio neke anegdote, kao kada su neki obožavaoci pomešali Cvejića sa pevačem Čobijem.

“Kakav je to čovek bio: veći od vremena, stameniji od imena, snažniji od sujete, besniji od vetra, topli od ljubavi, brži od vlasti, kao naivniji od sobarice, pa ipak mudriji od opozicije. Bio je lak kao pero, a nekad težak kao depresija”, opisao je Cvetković svog preminulog kolegu.

“Cvele je bio solo, jedan i neponovljiv. Iznad i izvan dobrote. Ovo mesto JDP je njegov dom i svaka cigla, ekser ove zgrade i na ovoj sceni njegovo je delo. Patnja, prkos, bol, ali i radost što je uspeo. Naša srca ga ne mogu nikada zaboraviti”, zaključio je Svetozar Cvetković.

Glumac Marko Janketić je pročitao pismo makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog koji je često režirao u JDP-u i istakao je da su se družili i sarađivali punih 40 godina, a sećanje ga odvodi u 1883. kada su radili prvi put – predstavu “Hrvatski Faust” Slobodana Šnajdera.

“Cvele je bio poseban i jedinstven, voleo je da JDP dobija nagrade i mislio da ono zaslužuje uvek više i bolje od svih. Njegovo pozorište je bilo mesto gde se gaji pobednički duh, a njegov Bane Bumbar je bio znak prepoznavanja i brend za sebe”, smatra Unkovski.

Hrvatski reditelj Rajko Grlić, ko-scenarista serijala “Grlom u jagode”, pričao je anegdote tokom venčanja Cvejića i njegove supruge Vesne i tada je primetio jedan smešak sreće i nelagode na Brankovom licu koji nikada neće zaboraviti.
“Bio je to osmeh koji skriva neverovatnu skromnost. Glumačko biće je takvo da ima veoma izražen ego. Međutim, kod njega, ili taj ego nije imao, ili je bio fantastično skriven. Bio je skroman, divan čovek. Takvog ću ga zauvek pamtiti”, oprostio se Rajko Grlić.

Vojislav Voja Brajović je pročitao 66. sonet od Vilijama Šekspira, ubeđen da bi Cvejić to voleo da čuje i pripovedao o kolegi, koji je u karijeri najviše sarađivao sa rediteljem Dejanom Mijačem.

“Sa toliko ljubavi, dara, predanosti svom poslu, Cveja zaslužuje da bude heroj rada, ustvari – heroj pozorišta. Za 25 godina sa Jovanom Ćirilovim izneo je 120 projekata, uvek imao rešenje, da se i u nezgodna vremena kakva je 1993. godina radi velika predstava “Lažni car Šćepan Mali”. JDP je sa njim bilo prva liga u evropskim okvirima”, rekao je Brajović i tužno se prisetio da su otišli toliki velikani i nabrojao ih – Nebojša Glogovac, Dejan Mijač, Miloš Žutić, Mihajlo Miša Janketić, Petar Kralj, Goran Daničić, Milan Lane Gutović.

Od Branka Cvejića oprostili su se i glumica Branka Petrić kao i Bogdan Diklić, koji se nije pojavio uživo, već je njegovo pismo pročitao mlađi kolega glumac Joakim Tasić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar