Otvoren 14. festival Krokodil

BEOGRAD – Književni festival „Krokodil“ počeo je sinoć onlajn uključenjem kanadske književnice Margaret Atvud i gostovanjem Argentinke Arijane Harviks, uz druge goste.

Atvud se uključila u program „Krokodila“ iz svog doma u Kanadi i pročitala je kratak odlomak iz romana „Sluškinjina priča“, koji je smešten u distopijsku teokratsku Novu Englesku 21. veka.

Rekavši da je u našem regionu boravila u Makedoniji na granici sa Albanijom, Atvud je primetila da je prednost zemalja koje su „istorijska žarišta“ što imaju zanimljive pisce.

„Živimo u doba kada ne glasamo za divne, već za najmanje loše. Sa (Josipom Brozom) Titom je moglo biti bolje ali i lošije. Kad je umro došli su ratovi“, rekla je Atvud posetiocima „Krokodila“ u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije i Kuće cveća.

Govoreći o nastajanju „Sluškinjine priče“ Atvud je rekla da se govori da su puritanci u 17. Veku napustili Englesku i došli u Ameriku u potrazi za verskim slobodama, ali to nije tačno jer ovde nisu predviđali slobodu za druge.

Podsetivši da se današnje Sjedinjene Države nastale na nasleđu puritanaca, Atvud je rekla da se pišući roman pitala da li bi eventualna diktatura u SAD imala takve teokratske osnove.

Prema njenim rečima, problem u SAD je što su ekonomske osnove postavljene „Nju dil“ reformama tridesetih rasturene sa predsednikovanjem Ronalda Regana od koga je „sve više moći dato korporacijima“.

Reakcije na „Sluškinjinu prisču“ u Velikoj Britaniji bile su da je duhovita, jer su svoju teokratsku revoluciju imali u 17. Veku, dok su u rodnoj Kanadi smatrali da to ne može da se desi kod njih.

„S jedne strane su u SAD rekli „Margaret ne budi glupa, ne može se to desiti ovde, mi smo vodeća demokratija“. S druge strane, na Zapadnoj obali je bilo: „Koliko nam je ostalo vremena?“ Kad je Donald Tramp izabran rekli su: „Kako si znala?“, rekla je Atvud.

Spisateljica je ocenila da je žene i danas moguće ponovo vezati za kuću i da je dovoljno da se kontrolišu njihove finansije, „a najbolji način je preko kreditne kartice“.

Atvud je naglasila da bi volela da presane biti relevantna jer ne piše „ovakve knjige nadajući se da će ih ljudi sprovoditi“.

Upitana da prokomentariše ocene da su žene pisci trend, Atvud je rekla da „žene čitaju više romana, tačka“.

„Čitaju i muške pisce, nisu izbirljive. Ja čitam dosta romana muških pisaca, ali i ženskih, pogotovo ako su krimići. Kažu da žene imaju posebno zlokobnu maštu“, primetila je književnica.

Atvud je sa „Krokodila“ pozdravio karikaturista Dušan Petričić koji je bio njen saradnik na nekoliko knjiga, a spisateljica je rekla da je „dobar ilustrator“.

„Nisam mu govorila šta da radi, smo je to uradio“, rekla je Atvud.

Petrič se zahvalio Atvud što je pristala da učestvuje na „Krokodilu“ kao regonalno važnom festivalu, a potom je pred nekoliko stotina posetilaca u ispunjenom amfiteatru govorio o svojoj karijeri, tokom koje je proveo dve decenije u Kanadi.

Govoreći o svom romanu „Crkni, ljubavi“, iz koga je pročitala jedan odlomak na španskom, uz prevod na srpskom na platnu, Harviks je rekla da knjiga pokazuje „koliko je politizovana cela priča oko materinstva“.

Prema njenim rečima, kada je u pitanju posleporođajna depresija „najlakše je za žene reći da su lude ili psihopate, ali iza svega stoji mnogo veći problem“.

Harviks je rekla da je njena knjiga feministička i autobiografska „u najboljem smislu“ i da je, pošto ima decu, napisala „Ljubavi, crkni“ „baš zato da ne bi bila kao majka iz knjige“.

„Ova knjiga je meni donela mnogo problema kao što se dešava sa „dobrim knjigama“. U nekim državama su mislili da sam zaista i ubila svoju decu“, rekla je Harviks.

Pošto će se po njenom romanu snimati film, Harviks je istakla da joj je bitno da ne ulepšavaju tekst.

Upitana šta misli o pobačaju, Harviks je rekla da je mučenje za žene primoravati ih da budu i ne budu majke, da ostanu sa decom ili da im ih oduzmu iz političkih razloga.

„Ova knjiga govori o različitim načinima mučenja, uključujući i brak“, rekla je Harviks.

Spisateljica Asja Bakić je rekla da ide protiv ideje da mora biti dopadljiva drugim ljudima, i da je problem što kad napiše nešto kritički o drugima to se shvata kao napad na ličnost.

Bakić je, između ostalog, rekla da joj je najveći problem kad vidi na društvenim mrežama da neko deli sadržaje i propagira političke ideje koje mogu nauditi drugima.

„Fašizam nije nešto s čime se raspravljaš. Podvlačiš crtu“, rekla je autorka iz Bosne i Hercegovine, koja je posetiocima pročitala svoju priču „Posljednja večera“.

Pisac Aleksandar Šurbatović je rekao da je svoj roman „Turčin šahista“ izuzeo iz svih nagrada kao jednu vrstu eksperiment, jer je hteo da pokaže drugim autorima da je „moguće prezentovati roman a da nagrada ne bude svrha, cilj kome putuje“.

„Mislim da u u ovoj zemlji ima previše nagrada. Ima i previše pisaca, moramo priznati. Mislim da se sve to devalviralo“, ocenio je Šurbatović, urednik u izdavačkoj kući Dereta, prilikom svog gostovanja.

Angažovani reper Marčelo je izveo pesmu „JBG“ sa aktuelnog albuma „Nojeva barka“ koji je opisao kao roman u stihu.

In memoriam segment posvećen je glumici Miri Furlan (1955-2021), a o njoj su govorila koleginica Mirjana Karanović i književni izdavač Ivan Bevc.

Razgovore su vodili Mima Simić, Rumena Bužarovska, Daško Milinović, Jasmina Ahmetagić i Silvija Monros.

„Krokodil“ pod nazivom „Godina magijskog mišljenja“ traje do 19. juna u Beogradu na otvorenom u amfiteatru Muzeja Jugoslavije i u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz razgovore sapiscima,,muzičke nastupe, scenska izvođenja, performanse i drugo.

Festival se nastavlja u Novom Sadu 23. i 24. juna pod nazivom „Na margini“ u sklopu programskog luka Tvr?ava mira Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.