Otvoren Salon Oto Bihalji Merina
BEOGRAD – Večeras je otvoren Salon Oto Bihalji Merina, a ministarka kulture Maja Gojković je poručila da je to važno mesto na kulturnoj mapi Beograda i Srbije u kojem ćemo imati priliku da se upoznamo i iz novih uglova sagledamo lik i delo čoveka o kome se može gotovo neprestano govoriti i koji je uvek aktuelna tema za raznovrsna istraživanja i proučavanja.
„Posebnu draž večerašnjem skupu daje prisustvo njegovih kolega i prijatelja, koji su s njim sarađivali i drugovali. Kao i uvek, svedočenja iz prve ruke daju autentične prikaze ne samo određene ličnosti, već i svojevrstan presek vremena i društvenih i istorijskih okolnosti u kojima je ona živela i stvarala“, rekla je ministarka.
Gojković je istakla da je Oto Bihalji Merin gotovo čitav vek bio jedinstvena pojava na domaćoj kulturnoj sceni i da je kao renesansna ličnost, višestruko talentovan i nadaren uspeo da se ostvari u svemu čime se bavio.
„A bio je mnogo toga. U mladosti pilot ratnog vazduhoplovstva, potom zajedno s bratom Pavlom osnivač Nolita, najviše je ostao upamćen kao književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar. I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu. Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Kesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina tridesetih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika“, navela je Gojković.
Istakavši da je ovaj erudita svetskog renomea dao možda i ključni doprinos afirmaciji i boljem statusu i razumevanju naivnog slikarstva u našem društvu, Gojković je napomenula da je u vreme u kome je on živeo, ali i nakon toga, sve do današnjice, ta vrsta umetnosti postala jedna od prepoznatljivih amblema Srbije na međunarodnoj kulturnoj sceni.
„Bilo da je reč o poznatim školama naive iz Jagodine i Kovačice ili o samoukim slikarima širom naše zemlje, mnogobrojna dela koja su nastala na ovim prostorima govore o slikarskoj veštini koja s razlogom postaje sve cenjenija i priznatija širom sveta“, rekla je Gojković.
Naglasila je da se nalazimo na mestu na kome su se okupljala i o umetnosti i drugim pitanjima debatovala najveća imena druge polovine 20. veka, da je ovaj stan bio hram kulture u malom, ukrašen vrednim slikama i omeđen mnogobrojnim knjigama, a njegovu dodatnu vrednost i posebnu draž davali su veliki umetnici koji su ovde diskutovali, a ponekad i žestoko raspravljali o umetnosti ili drugim životnim temama.
„Ljudi svesni značaja kulture, kako za čitavo društvo tako i za razvoj i izgradnju svakog pojedinca, verovali su da umetnost i dela koje ona stvara nisu nastajali radi sebe same, niti da bi se njima divio mali krug povlašćenih. Sve ono vredno što su stvarale generacije predaka pripada svima, u skladu sa različitim i raznovrsnim potrebama, afinitetima i senzibilitetima“, rekla je Gojković.
Ministarka je napomenula da je upravo zbog toga naša zajednička obaveza da ovo značajno mesto otvorimo za publiku, zaljubljenike u umetnost, kao i one koji to tek treba da postanu.
U okviru otvaranja Salona održan je prvi u nizu razgovora na temu „Ja živim sa umetnošću“ na kojem je uvodnu reč imala direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivana Bašičević Antić, a učestovali su kustostkinja Biljana Tomić i prof. dr Ješa Denegri.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.