Otvorena izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji”

BEOGRAD – Izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“, otvorena je danas u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu.

Na otvaranju izložbe obratile su se Marija Aleksić, direktorka MAU i Mila Turajlić, autorka i jedna od kustoskinja izložbe, dok je postavku zvanično otvorio Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu.

Otvaranju su prisustvovale i kustoskinje Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Marija Aleksić je izjavila da je od samih početaka jugoslovensko rukovodstvo nedvosmisleno podržavalo oslobodilačku borbu alžirskog naroda.

“Osim državnog vrha, brojne organizacije, zvanične institucije, ali i pojedinci, pružali su pomoć na različite načine – obezbeđujući zdravstvenu negu, hranu, odeću, vojnu i drugu opremu, ali i kroz fotografske, video i druge medijske priloge i objave, koje su pomogle da se glas o herojskoj borbi Alžiraca prenese van granica zemlje i na međunarodnom planu nadglasa moćnu francusku propagandu“, rekla je Aleksić.

Arhivski omnibus na izložbi, koji publika može da pogleda do 10. juna, zasnovan je na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja – 1962. godine.

Izložba ima materijale koji potiču iz fonda osnivača ovog muzeja – Zdravka Pečara, tada u ulozi ratnog dopisnika iz Alžira, i Vede Zagorac, kao atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu.

Njima se pridružuju usmena svedočanstva snimatelja “Filmskih novosti” – Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta – Maje Plavšić i jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića, o kojem svedoči njegova supruga Borislava.

U režiji Mile Turajlić, ova sećanja predstavljena su u vidu tri intervjua i na taj način pridodaju ljudsku notu istorijskim događajima.

Snimanjem ovih razgovora, Mila Turajlić i Maja Medić su stvorile novu, dragocenu arhivsku građu koja je ipak bila i poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića trajno sačuvaju.

Crveni krst Srbije, Filmske novosti, Arhiv Jugoslavije i Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Srbije bili su iskrena podrška u realizaciji ove izložbe, kao i studio „Braća Burazeri“ koji su zasluženi za vizuelni identitet izložbe i kataloga.

„Istovremeno, ovo je prvi veći projekat od kada je Muzej sa gradskog prešao na viši, republički nivo, čime se pridružujemo plejadi drugih važnih čuvara pamćenja i trezora narodnog blaga Srbije. Uvereni smo da će se naša ustanova, sad u novom okrilju, još snažnije prepoznavati na kulturnoj mapi Srbije i sveta“, zaključila je Marija Aleksić.

Autorka Mila Turajlić je istakla da kada je početkom ove godine došao poziv od Marije Aleksić da zajedno osmisle izložbu koja bi se bavila alžirskim ratom, Maja Medić i ona su odmah i bez razmišljanja prihvatile ovaj predlog.

“Mi već godinama unazad pokušavamo da razvijemo ovaj umetničko-istraživački projekat na osnovu materijala koji sam snimila sa Stevanom Labudovićem i arhive koja se nalazi u “Filmskim novostima”. Ova izložba je nastala spontano, ali ne i slučajno. Njeni tragovi se protežu unazad do 2014. godine kada smo Stevan Labudović, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i ja bili gosti Festivala angažovanog filma u Alžiru. Ja sam tek tad, u Alžiru, upoznala Labudovića. Sve ove okolnosti su bile u znaku činjenice da se o jugoslovenskoj ulozi u alžirskom ratu mnogo više zna u Alžiru nego kod nas. Kod njih, u njihovim muzejima i tek sad kod nas se ovo sećanje i njegovi materijali vrednuju”, rekla je rediteljka i scenaristkinja Turajlić.

Ona je navela da je nova izložba bila želja da na neki način vrate u javno sećanje neverovatne gestove solidarnosti Jugoslovena alžirskoj borbi.

“Ovde danas je prisutno jako puno ljudi koji su mi, u proteklih sedam godina, mnogo pomogli da ova priča nastane i da se Stevanovo svedočanstvo zabeleži. Imala sam priliku da postanem prijatelj i prisustvujem poslednjim svedočanstvima i Maje Plavšić, i Borke Lalović. Verujem da oni jesu danas sa nama i da im je drago da su ovi životni događaji, avanture i uloge koje su oni imali, a koje nisu zabeležene u velikoj istoriji, dobile svoj trenutak, prostor i svoju priču u okviru ove izložbe“, ocenila je Turajlić.

Uz zahvalnost kustoskom timu, dodala je u ime sve četiri kustoskinje da je osnovna poruka koju su htele ovo izložbom da prenesu, zapravo veoma jednostavna.

“A to je da je nama stalo, da se za ove ljude zna, stalo nam je da njihove priče budu ispričane i zabeležene. I stalno nam je da ono što je njihova lična, privatna arhiva koja se čuva u njihovim kućama, a koje su ovde zahvaljujući njihovoj deci i potomcima, da to postane zvanična arhivska građa sa kojom će nove generacije istoričara i publike imati priliku da se susreću”, zaključila je Turajlić.

Autorka je na kraju obraćanja pozvala prisutne i na projekciju njenog dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) koji se do 22. marta prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a film je već osvojio Gran Pri nagradu na festivalu u Alžiru.

Ambasada Republike Alžira u Srbiji je kontinuirano sarađivala i podržala je nastanak izložbe u MAU, tako što je obezbedila materijal od Nacionalnog arhiva ove zemlje.

Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu, na otvaranju rekao je da je veoma počastvovan što ga je Muzej afričke umetnosti pozvao da kaže nekoliko reči povodom ovako važne izložbe fotografije, dokumenata i dokumentarnih filmova o raznovrsnoj podršci koju su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili ratu za nezavisnost moje zemlje.

“Drago mi je da je Muzej u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom kulture, Arhivom Jugoslavije, i Milom Turajlić odlučio da simbolično otvori izložbu danas u znak sećanja na potpisivanje Evijanskog sporazuma kojim je okončana skoro osam godina duga borba Alžira za nezavisnost. Svake godine od 1962. Alžir proslavlja 19. marta Dan pobede”, istakao je Mahraz.

Zahvalio se Mariji Aleksić i “kustoskom timu na njihovom neumornom trudu da nas ponovo provedu kroz ovu važnu epohu istorije odnosa između Alžira i bivše Jugoslavije”.

I mislio je ne samo na taj put tokom borbe za oslobođenje Aslžira, već i u za vreme Pokreta nesvrstanih, “unutar koga su se obe zemlje snažno zalagale za pobedu ideala slobode i pravde, kroz aktivnu solidarnost sa pravednim stvarima širom sveta, posebno protiv rasističkih i kolonijalnih politika”.

“Bilo bi neskromno zamisliti da bih mogao da u ovom kratkom govoru verno i iscrpno ispričam priču o dragocenoj pomoći koji su mnogi građani bivše Jugoslavije, danas Srbije, dali za ispravan cilj alžirskog naroda da povrati svoju nezavisnost. Dok su pojedini prijatelji Alžira poznati široj javnosti, postoje i mnogi drugi koji su pomogli narodu sa kojim su delili ideale slobode i pravde. Neka ovom izložbom svima njima bude odato priznanje koje zaslužuju”, zaključio je ambasador Alžira i proglasio izložbu otvorenom.

Prvo vođenje kroz izložbu održaće Mila Turajlić već sutra od 11 časova, a u isto vreme u Muzeju afričke umetnosti će biti održana radionica za decu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.