U trendu

Ovogodišnji BITEF pod sloganom 'Mi-junaci rada svog' od 23. septembra do 2. oktobra

Ovogodišnje izdanje Bitef festivala održaće se u Beogradu od 23. septembra do 2. oktobra pod sloganom „Mi – junaci rada svog“, a u glavnom programu biće prikazano devet predstava vodećih domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih pozorišnih autora, saopštili su danas organiozatori.

Kako je istaknuto, poseban kuriozitet je što će svi pozvani pozorišni autori iz Nemačke, Belgije, Meksika, Francuske, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva prvi put gostovati u Beogradu.

U prologu festivala, koji tradicionalno najavljuje tematske i estetske linije nastupajućeg programa i pravi kopču sa prethodnim izdanjem festivala, u Narodnom pozorištu u Beogradu biće prikazana predstava „(Nije) kraj sveta“ u režiji Kejti Mičel i produkciji berlinskog pozorišta „Šaubine“.

„Ova predstava je ekološki osvešćena u pogledu teme ali i produkcije i uvodi potpuno novi, utopijski vid stvaranja pozorišta, a za šta se Kejti Mičel dosledno bori u svim svojim poslednjim radovima, praveći tako zaokret u svojoj ranije vrlo prepoznatljivoj poetici. Kostimi i rekviziti su preuzeti iz ranijih predstava, scenografija izgradjena od reciklabilnih materijala, a struja za predstavu proizvodi se u njoj samoj, pedaliranjem dva specijalna bicikla“, navodi se u saopštenju.

Festival će biti svečano otvoren 25. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, plesnom predstavom belgijskog koreografa Jana Martensa, koja je doživela uspeh na festivalu u Avinjonu.

„Ova predstava nije slučajno odabrana da otvori festival, jer uvodi publiku u tematiku ovogodišnjeg izdanja koja se bavi pitanjem rada, radnih prava i tržišta rada u svetu danas, sa posebnim akcentom na istraživanje rada u samim izvodjačkim umetnostima“, navodi se u saopštenju.

Prema rečima umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice, dramaturgija predstave svodi se na gradaciju, kombinovanje i razvoj niza pokušaja da se ostvari jedna koreografska ideja.

„Ti pokušaji zasnivaju se, pored bazične Martensove zamisli, i na repetitivnoj i ‘psihodeličnoj’ kompoziciji poljskog autora savremene ozbiljne muzike Henrika Mikolaja Goreckog, kao i na materijalima koje donose plesači, njih čak sedamnaestoro, a koji su različitih godina (od 17 do 70), porekla i profesionalne istorije (jedan vid devised theatre-a). Tako se postepeno, mozaički sklapa pametan, topao i izuzetno duhovit esej o savremenom plesu, koji spaja i prožima različita pitanja i stavove: ples kao fizički rad, značaj ličnosti plesača (njihovih godina, izgleda, obrazovanja…), razgradnja hijerarhija u stvaralačkom procesu, odnos tela i društvenog poretka“, rekao je Medenica.

Festival su podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar