Pesnikinja Petrović: U Beču sam osetila duh Jugoslavije

BEČ – Mlada pesnikinja iz Arilja Radmila Petrović, koja boravi u Beču u okviru programa „Q21 Rezidencija za pisanje“ pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Austrije, u Srbiju će se vratiti ne samo puna utisaka o sistemu koji funkcioniše nedaleko od naše zemlje, već i sa utiskom stečenim kroz upoznavanje sa brojnim pripadnicima dijaspore sa prostora bivše Jugoslavije.

Rođena posle raspada SFRJ, u Beču je, kaže, osetila duh Jugoslavije.

„Zanimljivo je koliko je naših ljudi našlo utočište u Beču…I na ulici, koga god da pitaš neçto, čim čuje naglasak, ma odakle dolazio, srdačno te dočeka. Ovo je jedina zemlja gde Jugoslavija još živi. U Beču sam mogla da osetim duh Jugoslavije, i kako je to nekada bilo“, priča ova mlada, ali već afirmisana pesnikinja.

Petrović je nedavno održala i zapaženo književno veče, za koje je izabrala neobičnu lokaciju – kafe „Lepa Brena“, koji u Beču postoji već tri decenije, i koji je postao gotovo znamenje glavnog grada Austrije za sve koji dolaze sa Zapadnog Balkana.

„Mogla sam književno veče da održim u jednoj velepnoj sali, ali to ne bi bilo u skladu sa mojim poreklom, nekako ne bi bilo iskreno. Izabrala sam ‘Lepu Brenu’ kao autentično mesto za predstavljanje svoje poezije“, rekla je Petrović.

Interesantno je da na književno veče nisu došli samo građani poreklom iz bivše Jugoslavije, koji su uživali u poeziji na maternjem jeziku, već i brojni Austrijanci, koji su se po prvi put susreli sa ovim mestom.

Tokom književne večeri bio je obezbeđen i simultani prevod Maše Dabić.

Vlasnik prostora u kojem se čitala Radmilina poezija, Milenko Šoškan preneo je da je „Lepa Brena“ te večeri bila puna kao nikada do sada.

Petrović je pesnički put započela još u školskoj klupi, kada je u srednjoj školi pobedila na dva takmičenja, koja su joj donela štampanje zbirke.

U četvrtom razredu srednje škole ona je već imala odštampane dve zbirke poezije, a treća je izašla 2020. godine u izdanju PPM Enkalve iz Beograda pod nazivom Moja mama zna çta se deçava u gradovima.

Sva njena dela veoma brzo su primećena i pronašla su put do publike, a mlada pesnikinja stekla je ime ne samo u Srbiji, već izvan granica naše zemlje.

Piše o selu i gradu, porodičnim odnosima, sukobu naslednjenog i novog, ali i kritici patrijarhata.

„Moja poezija se bavi i propitivanjem – kako su roditelji odigrali svoju roditeljsku ulogu, ali bez osude“, kaže Petrović.

Tako piše i o životu deteta u seoskoj sredini, trećeg ženskog deteta koje raste znajući da je trebalo da bude muško, jer su se roditelji nadali da će dobiti sina koji bi sve nasledio.

„Taj teret koji nosi devojčica, rođena kao treće žensko dete, koja usvaja muški princip, to je deo moje poezije. Pišem o psihološkoj težini koja se nosi iz konteksta da bi vaši roditelji bili srećniji da ste nešto što nikako ne možete postati“, objasnila je ona.

Priča i da su joj se javile brojne žene i devojke, nakon što su pročitale njene pesme, koje su joj rekle da sve razumeju, jer su u istoj situaciji.

Radmila je u Beč došla da napiše narednu zbirku, a tokom boravka u glavnom gradu Austrije stekla je uvid kako naša radnička klasa živi u evropskom sistemu, što će, kaže, opisati u svojoj narednoj zbirci.

„To je sukob evropskog sistema i ljudi koji su rasli u sistemu koji je slomljen. Mnogo sam slušala o Jugoslaviji, i meni je ‘Hej Sloveni ‘ tužna pesma, jer znam koliko je ljudi verovalo u Jugoslaviju i kako se sve loše završilo. U Beču sam upoznala mnogo naših ljudi, koji su došli u ovaj grad da nađu svoju šansu“, ukazala je ova mlada umetnica.

Radmilu i njenu poeziju nedavno je predstavio Austrijski kulturni forum u Beogradu, najavljujući da će njena kreativnost preplaviti društvene mreže.

„Čestitamo Radmili Petrović na novim uspesima! Mlada srpska pesnikinja trenutno je na rezidencijalnom programu za pisce u Beču gde stvara nova dela“, poručuju na fejsbuk stranici Foruma.

Dodaju, između ostalog, i da je Radmila jedna od najtraženijih mladih srpskih pesnikinja, da je već dobila nekoliko priznanja i zna mnogo o poreklu iz sopstvenog iskustva, koje može da razdvoji ljude, a samim tim i društva.

Radmila je rođena 1996.godine, a odrasla u selu Stupčevići, da bi studije ekonomije završila u Beogradu.

Njene pesme su prevedene na nemački, engleski, francuski, grčki, makedonski, poljski, slovenački, hebrejski i druge jezike.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.