U trendu

Popbooks objavio“Priče iz Drugog rata“ Aleksandra Zografa

BEOGRAD – Izdavačka kuća Popbooks upravo je u saradnji sa Muzejom Jugoslavije objavila strip-knjigu Aleksandra Zografa „Priče iz Drugog rata“, saopštili su iz Popbooksa.

To je zbirka 30 stripova našeg čuvenog strip autora koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska.

Kao i mnogo puta do sada, Zograf je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip dela.
Zbirku otvara verovatno najpotresniji strip – „Pisma Hilde Dajč“ o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima.
Epizoda „O borskoj beležnici“ bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije.

„Na selima u zimske večeri pevaju“ se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat govori o Politikinoj reportaži iz zime ?41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku.
Događaji iz najstarijeg srpskog dnevnika su tema i stripa „6. 4. 1941.“ Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama „Ilustrovana nedelja“, koje su izlazile pod mađarskoj okupacijom u Novom Sadu, ili o „Novom vremenu“ u Beogradu, partizanskim listovima „Put slobodi“ i „Pioniri“, nemačkom „Signalu“, ali i stripovima kao što su „Beležnica jednog skauta“ ili čak „Ratni dani u Bavarskoj“.

„Saobraćajni test“ je nastao iz beležnice Proveri samog sebe namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha.
„Pančevo 22. 04. 1941.“ bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz „97“, a „Mreže“ su posvećene zbirci poezije „Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211“, koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc logora u Šleskoj.

„Zaboravljeni pesnik“ skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a „Beleške iz Amerike“ bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-a u San Francisku proleća „45. godine.
„I-38“ potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: „Vi ćete izgubiti ovaj rat.“

Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: „Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni“
Petodelna „Radoslavljeva priča“ dostojna je filmske ekranizacije na kojoj bi joj pozavideo i Forest Gamp.

Taj hrabri štamparski radnik, fudbaler, trgovac, avanturista, vojnik, konobar i spasilac opisivao je svoj put od 1915. sve do 1944. godine, kada se zapis o njegovom uzbudljivom životu prekida na pola rečenice: „Otac mi je govorio: sine, pomogni drugome, i eto, ja sam uvek tako činio, pomagao sam, udelim i siromahu, razume se, ako im…“
Najpoznatiji istorijski događaj prošlog veka dugo je već jedna od centralnih tema u Zografovom opusu, sagledan kroz živote i iskustva pojedinaca koje „zvanična istoriografija nije primećivala2.

Naglašavajući kako „crta čoveka koji se suprotstavlja“, on kaže da da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost.

Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva posebna teksta. U uvodnom Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u eseju „Mala porodična istorija“ rekonstruiše važne i više nego neobične događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični razlog koji ga dodatno podstiče da se uporno vraća ovoj temi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar