Poslednji maniristički slikar

Tvorac jednog od najoriginalnijih slikarskih opusa u istoriji evropskog slikarstva, El Greko (1545 – 1614), bio je dugo godina potpuno zaboravljen i ponovo je otkriven tek krajem 19. veka. O tome između ostalog govori knjiga "El Greko ili tajna Toleda" Morisa Baresa (1862 – 1923), francuskog esejiste i filozofa, objavljena u prevodu Milana Komnenića. U obimom nevelikoj knjizi, Bares pokušava da dokuči zagonetnu ličnost El Greka.
Dominikos Teotokopulos, poreklom sa Krita, u istoriji umetnosti poznatiji kao El Greko, ime je dobio u Španiji, gde je proveo najveći deo svoga života. Kao umetnik bio je veoma originalan (u svom delu je spojio vizantijsku tradiciju i tehniku renesanse) i teško da može da se svrsta u bilo koji umetnički pravac. U vreme kada je nastala ova knjiga, najdragocenija El Grekova dela bila su u trošnom stanju. Bores piše da je najpoznatije delo "Sahrana grofa Orgasa" samo nekoliko godina pre nego što je pisac posetio Toledo visila kao da je potpuno nebitna.
El Greko je poznat po izduženim likovima ljudi na svojim slikama. Početkom 20. veka, o tome piše Bares, vodile su se rasprave povodom toga zašto je slikar koji je inspirisao jednog od najvećih slikara 20. veka Pabla Pikasa – slikao tako kako je slikao. El Greko se smatra poslednjim manirističkim slikarom. Njegova dela, poput čuvenog "Uznesenja Device", "Laokona", "Svetog Franje u molitvi", pored svetskih muzeja, izložena su danas i u madridskom Pradu i u kući El Greka u Toledu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.