BEOGRAD – Izložba „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, otvorena je danas u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu, gde će trajati do 15. novembra.
Na otvaranju izložbe u „Jevremovcu“, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Stanisavljević istakao je da je cvet Natalijine ramonde simbol praznika i „znak sećanja na najveće civilne i vojne žrtve Srbije u Prvom svetskom ratu“.
„Simbolika Natalijine ramonde leži u činjenici da je ova biljka kao feniks vaskrsla iz pepela, kao što je i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka izašla iz rata kao pobednica“, istakao je Stanisavljević.
Upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ Gordana Subakov Simić istakla je da je Natalijina ramonda simbol stradalnistva našeg naroda, ali da se uz tu biljku vezuju i najveća imena srpske botanike, poput Josifa Pančića, Save Petrovića, Nedeljka Košanina i drugih.
Na izložbi „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ posetioci mogu preko panoa da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom natalijine ramonde i srpske ramonde, a izloženi su i živi primerci ovih vrsta.
Autorke izložbe su vanredne profesorke Biološkog fakulteta Maja Lazarević i Tamara Rakić, a dizajn potpisuje Una Korica.
U svom opisu obe strogo zaštićene biljne vrste u Srbiji, Lazarević je podsetila da je vrstu Ramonda serbica opisao Josif Pančić 1874. godine na osnovu biljaka skupljenih na planini Rtanj, dok je Ramondu nathaliae nekoliko godina kasnije našao u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.
„Kako nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović“, navela je Lazarević.
Kako je istakla, obe vrste imaju kao izuzetnu zajedničku osobinu poikilohidričnost, jer nepovoljne uslove na staništu,kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u anabiozu, fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 posto vode.
„Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, u roku od 48 časova do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metaboličku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i ‘biljke koje vaskrsavaju’ ili ‘biljke feniksi'“, saopštila je Lazarević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com