Predstava “Opčinio sam te”, opčinila publiku na BITEF-u

BEOGRAD – Koreografska predstava „Opčinio sam te“ autora Ehsana Hemata i trupe “2nd to the right” iz Brisela i Teherana, odigrana je sinoć u okviru festivala BITEF na sceni „Mira Trailović“ u Ateljeu 212.

Atraktivna predstava prikazuje mračnu viziju jedne nedefinisane budućnosti, koja se može odigravati bilo kada na planeti, a očigledno je autor bio inspirisan čuvenim romanom “1984” Džordža Orvela, koji pripoveda o nepobedivom totalitarizmu.

Na primesama antologijskog književnog dela, troje izgubljenih plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobično praznom prostoru, prilično robotizovane i međusobno otuđene pokrete, što ih odvodi u neku udaljenu paralelnu dimenziju.

Sve vreme ih neprestano prati zastrašujući dron, od čijeg zujanja oni imaju traume i boje se šta im se može sledeće dogoditi. Aktivan dron im ne daje mira, snima ih sve vreme i tako publika paralelno gleda kadrove aktera na ekranu i na pozornici.

Onda se dron odmetne i krene da snima publiku vrlo agresivno, tako da su gledaoci mogli da se vide na ogromnom ekranu, gde je jasna vizija i simbolika da niko nije pošteđen, svi mogu biti posmatrani.

Sam početak koreografskog komada je sav u mraku, tek se jedna jeziva svetlost kao udar struje iznenada na sekunde pojavljuje, kao kratak spoj, a izvođači, poput slepaca, tumaraju po sceni, tražeći neki izlaz. Taj deo predstave je veoma naporan, možda malo nepotreban, jer ima dobru osnovu da uspava publiku, umesto da ih odmah podigne i uključi aktivno u težište drame.

Dron ih nadgleda, prati, i kada se stvori svetlost, oni su srećni, jer su jednu prepreku savladali, dok im se “Veliki Brat” nad njima ne usprotivi i pruži im na uvid da više nemaju privatnost.

Futuristička distopijska priča sa malo teksta, a (naj)više pokreta i igre, predstavlja portret dehumanizovanog društva čiji se univerzum okreće ka autoritarnosti, odnosno jednoj vrsti medijske kontrole, diktature, manipulacije, sadizma.

Troje dezorijentisanih individua u besciljnom lutanju kroz nevidljivi prostor su primeri običnih ljudi, koji ne shvataju zašto bi se baš njima desilo neko zlo, kao kada je filozof i dramski pisac Žan Pol Sartr imao poznatu tezu – “Pakao, to su drugi”.

Koprodukcija Belgije i Irana donosi privlačan performans, gde likovi nemaju toliko dijaloge, koliko mini seriju naizmeničnih monologa, prema dramskom tekstu bugarskog dramaturga i pesnika Jasena Vasileva, autorom pet hit komada koji su izvođeni širom sveta.

Koncept i koreografija pripada iranskom umetniku Ehsanu Hematu, koji je o predstavi ranije govorio da mu je polazna tačka za sam nastanak bio koncept nametnute izolacije povezane sa privatnošću, u odnosu na autoritet.

U rodnom Iranu i Belgiji suočavao se sa izolacijom koja je povezana sa tabuima, cenzurom i nametnutim ograničenjima, tako da je u svom koreografskom debiju primenio svoja ne toliko prijatna iskustva. Opet, tema izlolacije ove predstave može se tumačiti i kao aktuelna situacija sa pandemijom Kovida-19, karantin, uvođenje policijskog časa, pretnje, panika, haos na ulicama.

Troje igrača Žil Pol, Mustafa Šabkan i Kajokoi Minami dokazali su neverovatnu retku izdržljivost, jer su sve vreme u snažnom pokretu, a pritom su i glumci, performeri, kombinuju tekst i ples, reči i telo.

Autor Ehsan Hemat je karijeru počeo kao glumac u iranskom gradu Širaz, da bi ga ubrzo zainteresovao razvoj plesa van svoje zemlje, kao što je upravo – Belgija.

Sudeći po njegovoj prvoj koreografiji, svakako je izabrao pravi put i karijeru, koja će sigurno tek donositi vrhunske rezultate.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.