U trendu

Predstava „Smrt i devojka“ premijerno sutra u Bitef teatru

BEOGRAD – Predstava „Smrt i devojka“ Arijela Dorfmana u režiji Nikole Ljuce biće premijerno izvedena sutra uveče u Bitef teatru, najavila je danas autorska i glumačka ekipa u susretu sa medijima.

Projekat je imao već premijeru ovog leta i to prvo van prestonice, u Gradskom pozorištu Bečej i u Ustanovi kulture Ćuprija, koji su koproducenti predstave, a onda je ta poznata drama izvedena i na Beogradskom letnjem festivalu – Belef 2022. godine.

Uloge tumače – Tamara Krcunović, Milan Marić i Miloš Timotijević.

Upravnik Bitef teatra Miloš Latinović, književnik i dramaturg, istakao je da će ovo pozorište uvek davati podršku za nezavisnu scenu i ovakve projekte koji su okupili jedan manji tim kreativnih ljudi.

Latinović je sve vreme bio moderator konferencije, jer se razgovor o predstavi neočekivano pretvorio u okrugli sto na kome su pokrenute mnoge osetljive, nezgodne, škakljive, pa i tabu teme.

„Oni su pronašli izuzetan projekat za sebe kakav je komad „Smrt i devojka“ i videli u njemu svoj umetnički interes. Drago mi je da je premijera bila prvo u Bečeju i Ćupriji, i onda u Beogradu na ovogodišnjem Belefu, da i šira publika vidi ovako značajno delo“, smatra upravnik Latinović, koji je napomenuo da je glavna glumica Tamara Krcunović ovde bila i producent intimne teške drame, i da ona realizuje ozbiljno pozorište, a ne lake komercijalne komade za brzu zaradu.

„Bila sam već producent raznih svojih predstava, ali nekako nisam sebe isticala i u toj ulozi. Radim projekte čije me teme zanimaju, pokreću, ispunjavaju, i veoma su mi važne. Onda takve komade spremam sa ljudima koji me inspirišu, kao što su Milan Marić, Miloš Timotijević i reditelj Nikola Ljuca, sa kojim sam već toliko sarađivala, i uvek nam prija zajedno“, prenela je Krcunović svoje prve utiske.

Delo je u žanru psihološkog trilera i drame gde dominiraju teme – osveta, seks, manipulacije, koje tekst istražuje na snažan i uzbudljiv način.

Krcunović je navela da jeste danas komfornije biti samo glumac, a da se odlučila da bude producent iz razloga da ne čeka stalno da je zovu reditelji za nove uloge, jer se dešavalo i da je zovu pogrešni ljudi za razne ne baš dobre ponude, kao loš spoj.

Onda se osvrnula na proces rada na novoj predstavi „Smrt i devojka“, i naglasila da je godinu i po dana tražila tekst koji bi postavila na scenu, puno toga je čitala i gledala filmove.

Tekst iz 1991. godine praizvedbu je imao u Rojal Kort Teatru i kasnije na Brodveju u režiji Majka Nikolsa sa premijernom podelom – Glen Klouz, Džin Hekman, Ričard Drajfus.

Pamti se i uspešan kamerni film Smrt i devojka”(1994) Romana Polanskog gde su troje jedinih likova igrali – Sigurni Viver, Ben Kingsli i Stjuart Vilson.

„Gledala onda opus filmova Romana Polanskog i stigla do naslova „Smrt i devojka“. Zastala sam i dalje nisam gledala, bilo mi je dovoljno. Bila sam uverena da je taj scenario u originalu pisan kao pozorišni komad, jer sav je u tom obliku, mali film, tri glumca, jedan prostor. Odmah sam videla Milana i Miloša u tim ulogama, podela mi se stvorila pred očima“, rekla je Krcunović.

Pre nego što je postao svetski poznat pisac, Arijel Dorfman je sebe pozicionirao kao disidenta i profesora političke teorije. Sa ovim dramskim prvencem, Dorfman uspeva da spoji naizgled nespojivo – politički teatar i Brodvej.

Radnja je sledeća: Paulina, bivša politička aktivistkinja, je ubeđena da je slučajni gost u vikendici njenog muža zapravo čovek koji ju je davno, mesecima zlostavljao i silovao u korist bivšeg režima.

Ona ga zarobljava, vezuje i pokušava da natera da prizna šta je radio, a on to sve uporno negira dok paralelno testira poverenje i razumevanje svog muža, koji je inače advokat za ljudska prava.

Tako publika ne zna kome da veruje od likova i ne zna se ko je gde u datom momentu na psihiloškom nivou, jer svako od njih može biti žrtva, progonitelj, branitelj, uloge su pomešane.

„Moja Paulina je žena koja je doživela traumu i ima dva cilja zašto to sve radi: da se oslobodi te traume i nastavi da normalno živi, kao i da postigne pravdu koju odavno traži. Ona je duboko zatvorena u toj traumi, taj diktatorski režim iz drame je i dalje tu, krivci šetaju slobodni. Kompleksna je uloga koju igram, jer je ogroman proces kroz koji ona prolazi u različitim fazama da bi se oslobodila“, naglasila je Tamara i dodala da se njen lik nije ostvario kao majka i da želi sa mužem da ima normalan odnos, ali da mora prvo da se suoči sa svojim mučiteljem.

Milan Marić u ulozi muža smatra da njegov lik daje komentar u vidu ideje pomirenja na šitem planu posle velikog haosa u državi Čile u to doba gde su izvršeni toliki zločini tokom 17 godina.

„Taj period je zaista dug, uništeni su ljudski životi, čitave ideje uživanja u životu, snovi, odnosi, ljubavi, porodice, a 300 000 Čileanaca je pobeglo iz Čilea. Moj lik predstavlja ideju pomirenja, pružanje ruke je negde taj prvi korak. A sa druge strane on pristaje da bude na čelu tog procesa pomirenja, međutim, dešava mu se na ličnom planu, da mu taj problem dođe u kuću, kada se to tiče osobe koju voli najviše na svetu“, analizirao je detaljno Marić.

Glumac je ocenio da je tom liku advokata za ljudska prava veoma teška situacija kada preko puta njega sedi dželat, neko ko je silovao i mučio njegovu ženu u prošlosti.

„Treća stvar je poverenje, veoma osetljivo, što znači da verujemo žrtvi da je žrtva. Sudije i advokati obično i ne vole da se bave slučajevima silovanja, jer je ono najteže dokazivo, te bi ih najradije izbegli. Zato je drama danas toliko aktuelna i nakon 30 godina“, podvukao je Marić, koji je nedavno imao takođe veoma kompleksnu i tešku ulogu u novoj premijeri JDP-a „Edip“ prema Sofoklovoj tragediji.

Marić je predstavio svoj lik u Dorfmanovom tekstu kao pravog eksperta u svom poslu za ljudska prava, i želi pravnim putem da sve reši, a onda biva snažno emotivno uključen u ličnoj drami u svom domu.

Uključio se ponovo Miloš Latinović u razgovor i podsetio na potresnu domaću TV seriju „Banjica“ gde su ti surovi dželati smatrali da samo rade svoj posao, sa čim se slaže i Miloš Timotijević.

„Moj lik razmišlja da li može da se izvuče iz toga i ne zna da li je vidljiv u sistemu. Ipak, nije priča o tome, nismo se time bavili. On traži opravdanje, kao i svi mi kad negde pogrešimo, imamo niz opravdanja zašto smo to uradili“, izjavio je Timotijević.

On je rekao da u drami taj lik negira da je to sve počinio napaćenoj junakinji te se do samog kraja ne zna rasplet.

„Kao i službenik koji odlazi da izvrši pogubljenje u gasnoj komori, on smatra da je to bio njegov posao, ne smatra sebe krivim. Tako i moj lik, svi su oni ubeđeni da su samo odrađivali kako im je naređeno. Opet, ja sam ga tražio više na nivou žrtve, tako sam ga video“, zaključio je Timotijević.

Tamara Krcunović i Miloš Timotijević godinama igraju zajedno u duo drami “Scene iz bračnog života” Ingmara Bergmana, u režiji Ane Tomović, dok su Milan Marić i Timotijević delili mali ekran u seriji “Besa” – dve sezone.

Reditelj predstave Nikola Ljuca poznat je kao filmski režiser, pamti se njegov rediteljski debi – “V(l)ažnost” (2016), gde je glavnu ulogu odigrao upravo – Miloš Timotijević, dok je njegovu ženu u sporednoj roli imala – Tamara Krcunović.

Tako su svi povezani sa raznim zajedničkim projektima, a reditelj je objasnio da je do sada više radio u pozorištu čak i kao glumac ili asistent režije iskusnim regionalnim kolegama (Oliver Frljić, Tomi Janežič).

Nikola Ljuca je ocenio da u pozorištu Srbije danas nedostaje više britanskih i američkih drama gde su izražene jake teme, likovi ili dramski naboji, kao što je „Smrt i devojka“, gde je sve oštro, bolno i precizno.

„Teatar je ovde veoma provokativan, ali može biti i uzbudljiv, posebno što imamo psihološki triler gde se sve vreme pitamo kome od tri lika možemo da verujemo“, zaključio je reditelj predstave „Smrt i devojka“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar