U trendu

Predstava „Tartif“ Igora Vuka Torbice gostovala u Beogradu

BEOGRAD – Predstava “Tartif” prema Molijeru, kao autorski projekat preminulog reditelja Igora Vuka Torbice, u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i SNP-a iz Novog Sada, izvedena je sinoć pred prepunom salom beogradskog Narodnog pozorišta u okviru revije “Igorovi dani”.

Prvo izdanje manifestacije kao omaž preminulom pozorišnom reditelju Igoru Vuku Torbici (1987-2020) počelo je 24. januara u Novom Sadu, gde je produkcija NP iz Beograda izvela dramu “Carstvo mraka” Lava N. Tolstoja, kao jedno od potresnijih dela vanserijski talentovanog umetnika.

Onda se i Beograd uključio u posvetu ovom reditelju i postalo domaćin gostovanja predstava iz Srpske Atine, od kojih je prva izvedena 26.01. – “Krvave svadbe” (koprodukcija SNP-a i festivala “Budva, grad teatar”), poetično delo Federika Garsija Lorke.

Scenski autorski projekat “Tartif” po motivima drame Žana Baptista Poklena Molijera nosi podnaslov “Komično u klasičnom”, i predstavlja veoma osvešćenu, kritički nastrojenu, snažnu, a istovremeno tragičnu, mučnu, otrovnu dramu, koju je Torbica adaptirao, vidno nadgradio i duhovito osavremenio.

Delo je napisao čuveni francuski autor još u 17. veku – 1664. godine, kada je bila premijera u Versaju i zapanjujuće je koliko je i danas aktuelno i vanvremensko, univerzalno po mnogim pitanjima.

Dramski umetnik Torbica je trijumfovao sa ovom predstavom od februara 2019. godine kada je imala premijeru na sceni “Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, i odmah bila pozvana za glavni program festivala BITEF 2019.

Posthumno je za režiju ovog komada Vuk Torbica osvojio prestižnu bijenalnu nagradu “Bojan Stupica”, naravno zasluženo, za veoma višeslojni koncept projekta koji opominje, provocira, plaši, tera na razmišljanje, neprestano oduševljava probranu pozorišnu publiku.

Redovno se igra pred rasprodatim salama širom Srbije, što je slučaj i večeras, velika scena NP je zaista bila prepuna, što je uvek zadovoljstvo videti.

Omaž Torbici je završen u SNP-u 28. januara sa četiri predstave, dok je u Beogradu smotra planirana zaključno sa 30. januarom sa ukupno tri naslova.

U originalnom Molijerovom tekstu, centralna tema je opasna dvoličnost i laž, koji se odnose na religiozno licemerje i vezani su za naslovnog junaka – Tartifa, iskonskog zla.

Verzija Vuka Torbice prezentuje mešavinu žanrova, tako da se polazi od stilizovane komedije, onda se prelazi u pod-žanr parodije, nastavlja se u porodičnu dramu, tragikomediju, da bi se pretvorilo u tragediju, oporu, teskobnu, zastrašujuću, monstruoznu.

Istraživački rad reditelja i čitavog glumačkog ansambla tokom procesa proba, nadogradio je izvornik od Molijera i pretvorio u smelu adaptaciju, značajnu količinu dopisanog teksta u vidu nove drame kao presek društvenog stanja naše zemlje.

Kroz prizmu porodice kao poslednjeg stuba – bastiona danas, reditelj gradi kosmos izvitoperenog društva, bolesno breme, moralnu slabost, stvara izmanipulisanost ljudi zbog nametnutog osećaja krivice, kritikuje pristajanje naroda na neprihvatljive uslove života, gluposti, laži, prevare.

Predstava od puna dva sata bez pauze sadrži dve celine u komadu iz pet činova, gde je prvi deo posvećen odsustvu Tartifa, a drugi deo njegovom dominantnom prisustvu.

Dugogodišnja partnerka istaknutog preminulog reditelja, glumica Hana Selimović, briljirala je u tom prvom poglavlju predstave kao izuzetna komičarka, što je velika transformacija u njenom umetničkom izrazu, izvedena na vrhunski način.

Zanimljivo je da ona tumači Dorinu, sporedniji lik u originalnoj drami, koji u adaptaciji dobija znatno više prostora i jedina ostaje dosledna do kraja u nameri da raskrinka zlotvora kakav je Tartif, makar joj to bilo i poslednje u životu.

Neobična predstava takođe “prelazi rampu” i taj famozni “četvrti zid”, jer se glumci često obraćaju publici, ruše te barijere, i na atraktivan način delo se pretvara u formu “predstave u predstavi”.

Hana je jedno od najvećih iznenađenja u “Tartifu”, jer je retko kada do sada igrala tako oslobođeno, sa svim urnebesnim, komičnim valerima, kao potpuno nova ličnost ove uspešne dramske umetnice.

Osim nje, prvak NP Sombor Saša Torlaković, ostavlja najjači utisak kao demonski, brutalni negativac Tartif, koji na jedan perfidan, manipulatorski, a opet smireni, psihopatološki način uništava jednu porodicu – duhovno, ekonomski, neke od njih i fizički.

Uloge efektno tumače glumci iz Sombora i Novog Sada, pre svega se ističu Ninoslav Đorđević, Tijana Marković, Marko Marković, i ostali – Biljana Keskenović, Danica Grubački, Marko Savić, Dušan Vukašinović, Nemanja Bakić, Milorad Kapor, Milijana Makević.

Drama u savremenom kontekstu, otvara vrata tematici psihoanalize, idolopoklonstvu, rijaliti programima, uništenoj kulturi, koriste se elementi “life couć” veština, indoktrinacije, propovedništva, dogmatskih normi, kao veoma sadržajno i zahtevno pozorišno delo.

Tri godine od premijere, projekat “Tartif: komično u klasičnom” i dalje izaziva oduševljenje, spada u kontroverzne predstave koje upozoravaju šta nam se može desiti, ako dopustimo da zlo vlada nad nama. Negativcima se svi moraju odupreti, a ne povlačiti se bez pokušaja borbe za opstanak i ostanak.

Igor Vuk Torbica je u svojoj kratkoj karijeri, od 2012. do 2020. godine iznedrio retko uspešne predstave i nije umeo da omane, stvarajući uzvišena dela po čitavom regionu, u zemljama bivše SFRJ, što se nije desilo gotovo nikome od velikih reditelja sa ovih prostora.

Karijeru je počeo sa izvanrednom studentskom predstavom “Pokojnik” prema Branislavu Nušiću, koja se nekoliko sezona igrala na sceni “Bojan Stupica” JDP-a, gde je kasnije režirao i uspešnu komediju “Razbijeni krčag” Hajnriha fon Klajsta, gde je igrao i pokojni Nebojša Glogovac.

Trijumf je doživeo sa raznim delima širom bivše Jugoslavije, a posebno se ističe “Hinkeman” Ernesta Tolera u Zagrebačkom kazalištu mladih.

Režirao je i dramu “Bog masakra” (2014) Jasmine Reze kao diplomski ispit kod svoje profesorske sa FDU-a Alise Stojanović, koja je isti komad postavila u pozorištu Atelje 212.

Bio je pravo čudo od umetnika koji je samo nizao trijumfe po zemljama eks Jugoslavije: “Priče iz Bečke šume” Edena fon Horvata (Kazalište Gavela, Zagreb, 2016), ponovo B. Nušić – “Ožalošćena porodica” (Slovensko ljudsko gledališče/ Prešernevo gledališče, Celje – Kranj, 2017), treći put Molijer – “Mizantrop” (Hrvatsko narodno kazalište Ivana Pl Zajca Rijeka, Zagreb, 2017), Vilijam Šekspir – “Tit Andronik” (Zagrebačko kazalište mladih, 2018), “Strahovi” Henrika Ibsena (Prešernevo gledališče, Kranj, 2019).

Poslednju predstavu je Torbica režirao u Narodnom pozorištu Pirot – dramu apsurda “Strah – jedna topla ljudska priča” Franca Ksavera Kreca, u februaru 2020, što je gostovalo 2021 u Narodnom pozorištu Beograda.

Pre smrti započeo je rad na autorskom projektu – “Zločin i kazna, zapisi iz podzemlja” prema F. M. Dostojevskom, kao spoj dva poznata romana ruskog klasika.

Pozorišna revija “Igorovi dani” završava se u nedelju veče u prestonici Srbije, takođe na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, sa još jednim delom Molijera – “Don Žuan” (2013) NP “Toša Jovanović” iz Zrenjanina.
U planu je bilo i gostovanje Igorove predstave “Bakhe – kratak pregled raspada”, prema Euripidu, Narodnog pozorišta iz Bitolja (Makedonija), ali je usled korone odloženo, tako da će se igrati 28. februara u Novom Sadu, a potom i u Beogradu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar