BEOGRAD – Scenarista austrijsko-nemačkog filma „Konačna sloboda“ Tomas Rajder bio je danas gost 27. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu na susretu sa medijima.
Film je imao premijeru sinoć u Kombank Dvorani u selekciji Međunarodnog takmičarskog programa.
Takođe, rediteljka Gorana Jovanović je predstavila svoj kratki igrani film „Armadila“, čija je premijera večeras na festivalu.
Austrijsko-nemački film „Konačna sloboda“ reditelja Sebastijana Majzea pripoveda o istinitim događajima u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata i članu zakona zbog kojeg su špijunirani, progonjeni i zatvarani muškarci uhvaćeni u homoseksualnim odnosima.
Ostvarenje je osvojilo nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolji film na Sarajevo film festivalu 2021 ovog leta, dok je priznanje tada za najbolju režiju dobila Milica Tomović za domaći film „Kelti“, takođe prikazan premijerno na 27. FAF-u.
Reditelj je ranije govorio o svom filmu da su u njemu likovi izmišljeni, ali njihove priče su zasnovane na sudbinama ljudi koje su scenarista Rajder i on upoznali tokom istraživanja.
Kako je režiser Majze bio sprečen da dođe na festival, scenarista ovog kontraverznog projekta je gostovao i predstavio kompleksnu i škakljivu temu.
Kako je otkrio scenarista Rajder, reditelja je upoznao još tokom studija u Filmskoj školi u Beču, povezali su se i kasnije zajednički realizovali kratke igrane filmove „Prises de vues“, (2003), „Random“ (2005), „Damonen“ (2006), kao i dugometražni „Still Light“ (2011).
Filmska priča je u „Konačnoj slobodi“ dramaturški napisana nelinearno, bez hronologije.
„Radnja našeg filma je u tom ključu iz razloga što je život u koncentracionom logoru upravo takav – haotičan, tamo nastaje jedna emotivna zbrka. U toj vladavini haosa, scenario je predstavio nehronološki ovu priču sa dva glavna lika. Nadam se da može da se prati i na ovaj način“, naveo je Tomas Rajder, inače i sam reditelj, pretežno dokumentaraca za TV.
Sadržaj je fokusiran na lika Hansa, kojeg u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata iznova hapse samo zato što je homoseksualac.
Takvi ljudi su osuđeni i zatvoreni na osnovu člana 175, i želja protagoniste za slobodom se sistemski uništava.
Jedina osoba sa kojom ima stabilan odnos u zatvoru jeste Viktor, osuđeni ubica sa kojim deli ćeliju, a priroda zločina te osobe se ne otkriva.
Hans kao glavni junak personifikuje sudbinu mnogih ljudi koji su iznova završavali u zatvoru, čiji su životi i odnosi uništeni, a čije su priče nestale u dosijeima birokratije.
Autor scenarija Rajder je podvukao da su detaljno istraživali temu, intervjuisali mnoge aktere iz tog doba da bi im scenario bio što uverljiviji i autentičniji.
„Naslov filma je zapravo ironičan – Konačna sloboda, kako ste vi preveli, a može i Velika sloboda. Film i postavlja pitanja – šta je to zapravo sloboda, a šta je ljubav, šta su homo, i šta predstavljaju heteroseksualne veze, brakovi, ko je muško, a ko žensko. Naziv filma je definitivno pun ironije, a inače film uglavnom postavlja pitanja, a ne i nužno odgovara na njih“, objasnio je ko-scenarista, koji je sa rediteljem pisao tekst za film.
On je preneo pozdrave reditelje Majzea, kome je žao što nije mogao da gostuje na FAF-u, jer je trenutno u Americi, gde promoviše upravo ovaj film na veoma važnim, osvešćenim tribinama o ulogama saveznika u Drugom svetskom ratu.
Rajder je otkrio da je Zakon o zabrani homoseksualizma postojao u Nemačkoj do 1994. godine, da su na snazi bile i mnoge druge diskriminacije.
Tako je Nemačka pre 25 godina ukinula spomenuti Paragraf 175 Krivičnog zakona, pri čemu se homoseksualni kontakti između odraslih osoba više ne tretiraju kao krivično delo.
Podseća se Rajder da nije bilo odmah tako jednostavno snimiti „Konačnu slobodu“, od trenutka kada je napisan scenario.
Povezali su se reditelj i on sa zajedničkom prijateljicom – producentkinjom Sabinom Mozer, koja se dugo borila za realizaciju ovog projekta.
„Želeli smo poznate glumce iz Austrije i Nemačke za ovaj film. Međutim, oni su u početku odbili da snimaju, ne zbog teme, već što su bili jako zauzeti na drugim projektima. Onda smo Majze i ja njima napisali ‘ljubavna pisma’, kako zovemo taj dopis gde ih hvalimo i izražavmo želju da radimo zajedno. I na kraju, na svu sreću, pristali su da rade sa nama“, ispričao je Rajder put nastanka filma.
„Konačna sloboda“ je prikazana na filmskom festivalu u Beču gde se publici jako dopao, a osvojio je kritiku i žiri Sarajevo film festivala 2021.
Ova drama će se dalje prikazivati na FAF-u u drugim bioskopskim salama Beograda, kao i na dopunskom danu u subotu, 4. decembra u Domu kulture „Studentski grad“.
Kratak domaći film „Armadila“ Gorane Jovanović u programu „Hrabri Balkan“ večeras će biti prikazan u Domu omladine Beograda, a govori o devojčici Sanji od 13 godina, koja nema običaj da pokazuje svoje emocije nikome.
„Naslov filma upravo je jasan prema glavnoj junakinji, jer se ona kao veoma nežno i krhko biće štiti tako od drugih, kao da ima oklop poput životinje armadilo. A kako je u pitanju devojčica, naslov sam prebacila u ženski rod – Armadila“, objasnila je rediteljka značanje naziva filma.
Devojčica Sanja u filmu ne pokazuje emocije ni prema svojoj simpatiji Darku, ali sve se menja kada ona krene da sumnja da se nešto dogodilo njenom psu Krletu.
Tada će njoj sve teže biti da svoje emocije drži pod kontrolom.
Raditeljka Jovanović je želela da predstavi suočavanje sa smrću mlade osobe kao okvir da se obradi tema o potisnutim emocijama, a smatra da se deca prvo susreću sa odlaskom voljenih osoba iz svog okruženja, kako ide po redu – baka i deka, ili kućni ljubimci.
Ovaj 12-minutni film je sniman u Beogradu, na Čukarici i Rakovici, mada je, prema rečima autorke, mogao biti smešten bilo gde na planeti, jer nosi univerzalnu poruku, i zato nema mnogo totala u ostvarenju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com