U trendu

Predstavljen književni portret Nebojše Lapčevića

BEOGRAD – Književni susret sa pesnikom i proznim autorom Nebojšom Lapčevićem održan je večeras u okviru ciklusa „Letnji plato BGB“ na Platou ispred Biblioteke grada Beograda.

Lapčević (56), pisac iz Kruševca, laureat je značajnih nagrada iz 2020. godine – “Đura Jakšić”, „Srboljub Mitić“ i “Pečat kneza Lazara” za svoju zbirku pesama „Berači polena“.

Zbirka je izašla 2019. na Sajmu knjiga u Beogradu u izdanju Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, u značajnoj ediciji “Povelja”.

“Naslov moje zbirke ukazuje na sakupljače stihova, to je veoma mnogoznačno polje, to je nešto što dišemo, što nas ovaploćava u emotivnom i misaonom smislu. Takođe, ti moji berači polena jesu nešto mimo duha, in vivo, što neprestano lebdi, vrhovito, nešto što uspeva da nas uzbuđuje i nadražuje”, rekao je Lapčević.

“Moji “Berači polena” nisu samo pozitivna priča. Moramo da stvorimo novo saće civilizacije, što nas kao pojava i pojam uzbuđuje, kako je prikazano u mojoj knjizi. To je jedan vid mog mikrokosmosa. Uglavnom ono što čitate i što vas uzbuđuje, nalazi se u mojoj knjizi”, približio je svoje delo trostruki laureat nagrada.

Lapčević je urednik programa u Legatu Milića od Mačve u Kruševcu, predsednik književnog kluba “Bagdala”, autor 14 knjiga, kao i slikar.

“Milić od Mačve za sebe je govorio da je putnik kroz vreme, a moja zbirka i jeste jedan vremeplov. Upravo je u Legatu jedno umetničko trojstvo, freska od ovog velikog slikara koja me je inspirisala za pisanje libreta opere “Lazarevo obretenije”. Likovna poetika Milića uticala je na moje stvaralaštvo u više pravaca i nivoa, ne samo kada je reč o poeziji, već i prozi”, primetio je Lapčević.

Nagrađivana zbirka sadrži više tematskih celina: “Ciklus osvajanje vazduha”, “Ornamenti spram svetlosti”, “Ako se kuća dobro sruši”, “Heronovo pokretno pozorište”, “Akvarelist”, “Fragmetni keramičke tablice simbola”, “Polen-polje”, a knjigu otvara uvodna pesma “Vazduh” koju je autor pročitao svojoj publici.

Lapčević je autor i pisac više romana – „Jezero u ćelijama“ (Niški kulturni centar, 2013, u konkurenciji za NIN-ovu nagradu), za kojeg Lapčević kaže da mu je “junak – jezero koliko je kod Ive Andrića bio most” (misleći na remek delo “Na Drini ćuprija”), ali i „Scenario za Vudija Alena“ (Arte, Beograd. 2014).

Autorovo prozno delo “O Terakoti” (KO Vršac) je neka vrsta umetničkog nastavka “Berača polena”, lirska fantastika i u potpunosti mistika, kako opisuje Lapčević, u kome se nalaze veoma specifični junaci sa jakim nagonom za stvaralaštvom.

Urednik Mihajlo Pantić je želeo da pročita njegove priče što pre i na taj način mu je brzo i objavio proznu knjigu.

Takođe, nova zbirka poezije “Filatelist” koja uskoro izlazi, donosi specifičan autorov rukopis kao lirski putopis, zapravo putovanje u prošlost i budućnost, i pisac je nadahnuto čitao pesme – “Gernika” i “Rusija” – inspirisana A. S. Puškinom i dramskom poemom “Evgenije Ognjegin”.

Nebojša Lapčević trenutno piše novi roman radnog naziva “Sejač” prema njegovoj “Priči o sejaču”, koji će biti objavljen tokom 2023. godine.

Prozno stvaralaštvo pesnika i pisca inspirisano je delima Milorada Pavića, Horhe Luisa Borhesa, voli i Franca Kafku, ali i Mihaila Bulgakova, posebno delo “Majstor i Margarita”, koje se “oseća” i u novom romanu u nastajanju.

Tokom svog književnog portreta ove večeri, Nebojša Lapčević je govorio svoje pesme – “Ako se kuća dobro sruši”, “Zemlja”, “Osvajanje vazduha”, “Parabola o zabrani okupljanja”, sonet “Latar traži Lazara” (“najlepše ga čita glumica Ljiljana Blagojević”, rekao je pisac), kao i najnoviju poeziju u rukopisima – “Očevina” i “Morava”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar