U trendu

Predstavljen roman Tajna agencija nove Jugoslavije

BEOGRAD – Pisac Branko Anđić rekao je večeras da je u romanu „Tajna agencija nove Jugoslavije“ koristeći kao neku vrstu oruđa Tanjug i novinarski svet osamdesetih u prvom redu želeo da ispriča „kako se od jedne zemlje pravi Beogradski pašaluk“.

Na promociji u beogradskoj knjižari „Delfi SKC“ izdavača Lagune Anđić je rekao da je drugi nivo romana „balkanski Diznilend“, pošto se „godinama hvalimo da je Beograd dobro čuvana tajna, najbolji grad za provod u Evropi“.

Anđić je dodao da je treća dimenzija njegovog romana „jedna vrsta identifikcije Tanjuga kao mikrokosmosa naših naravi i sredine, van vremena“.

U Anđićevom romanu mladi Beograđanin pun ideala i književnih ambicija direktno s fakulteta dolazi u Tanjug, gde brzo shvata da je stvarnost u samoj agenciji, ali i van nje mnogo čudesnija i fantastičnija od najrazuzdanijih plodova književne mašte.

„Naša stvarnost, ne samo osamdesetih, i danas opstaje u nekoj sivoj zoni između istorije i čudesnog realizma“, ocenio je pisac, nekadašnji dugogodišnji novinar i urednik Tanjuga.

Anđić je istakao da „Tajna agencija nove Jugoslavije“ nije roman o novinarstvu, niti je on pozvan da sudi „da li je lepo bilo novinastvo u dobra stara vremena ili danas uz pomoć uticajne tehnološke parafernalije.“

Prema njegovim rečima, naziv romana je došao pošto je u rasponu od 30 godina često nailazio na ljude koji su pogrešno tumačili skraćenicu za Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije.

„To je u prilog našoj mitomaniji. Izem ti stvar koja bar malo ne miriše na neku zaveru. Mislim da ću dobiti bar tri, četiri čitaoca koji će da vide šta je bilo tajno“, našalio se pisac.

Govoreći na promociji književnica i slikarka Milica Vučković je istakla da joj se dopala vedrina Anđićevog duha i da je stoga odlučila da pročita roman, iako se prethodno zaklela da više neće čitati romane o Jugoslaviji, koji je romantizuju ili jadikuju nad njom.

Vučković je istakla da joj je bila značajna Anđićeva „vizura tog doba iz neostrašćenog i nepristrasnog ugla“.

„Kada ljudi pišu o nečemu intimnom neretko se obraćaju kao da podrazumevaju nešto što im se u životu desilo. Branko ima nadnaratora koji nama pribrižava što primarni narator govor. I taj potez mi je bio genijalan“, istakla je Vučković.

Prema njenim rečima, „Tajna agencija nove Jugoslavije“ je roman „jako filmičan bez suvišnih nesuvislih deskripcija“.

Urednica romana Dubravka Dragović Šehović je ocenila da privlači „duhovitost i ležernost kojom (Anđić) uvodi u priču i nikad niste sigurni koliko je to autobiografija, a koliko je izmaštanih i promenjenih detalja“.

„Ovo je priča u koju možemo da se uživimo svi mi. Priča o poslednjih nekoliko decenija života na ovom prostoru, o zanatu ispečenom u Tanjugu i kako je jedna zemlja propala“, ocenila je Dragović Šehović.

Književnica Mirjana Đurđević je istakla da je Anđićev roman čitala „bukvalno bez daha“ i da joj je čitava priča bila utoliko zanimljivija što se u vreme dešavanja radnje ni najmanje nije bavila Tanjugom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar