Predstavljen zbornik „Ko bi mogao biti Jovica Aćin“

BEOGRAD : Promocija knjige “Ko bi mogao biti Jovica Aćin” u prisustvu naslovnog “junaka” – poznatog književnika, održana je danas u Odeljenju umetnosti Biblioteke grada Beograda (BGB), koja je izdavač tog dela.

Novi književni projekat je zapravo zbornik koji je BGB objavila u okviru svoje Biblioteke „Vrhovi” gde se više od 10 godina priređuju neobični, autentični rukopisi posvećeni uglednim srpskim piscima, koji su živeli i stvarali u prestonici Srbije, odnosno i dalje pišu.

Ovom knjigom Biblioteka grada Beograda obeležava 75 godina od rođenja Jovice Aćina, koji je rođen u Zrenjaninu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje.

U Beogradu je započeo uredničku karijeru kada je bio angažovan u čuvenom listu “Student”, raznim časopisima (“Delo”, “Književna reč”, “Gradac”) i izdavačkim kućama (“Rad”, “Službeni glasnik”).
Urednik novog i svih 14 zbornika do sada, književnik Mihajlo Pantić, uradio je obiman intervju sa kolegom Aćinom kao prvo poglavlje knjige „Dobacivanja po dijagonali“.

Odnosno, kako je sam Pantić definisao, više je to u pitanju razgovor između dva pisca.

On je otkrio da je sam proces nastanka projekta Biblioteke „Vrhovi“ krenuo tako što ga je pozvala direktorka BGB Jasmina Ninkov i predložila mu da osmisli nešto novo za izdavaštvo ove ustanove kulture.

„Imali smo prezentaciju i u Temišvaru, i zaista nisam znao da će sve to biti ovako ozbiljno. Uvek nam je svaki zbornik drugačiji, a sam sadžaj u saglasju sa opusom autora kome je posvećen, nismo upali u manirizam“, rekao je Mihajlo Pantić.

Onda je urednik – priređivač knjige duhovito primetio da ne ume da jasno odgovori na pitanje iz naslova knjige „Ko bi mogao biti Jovica Aćin“, i da čak nije siguran da li je to upravo gospodin Aćin pored njega što sedi.

„Ne znam da li je zaista on pravi desno od mene, ili je Jovica jedan od mogućih pojava pisca iz naslova. Nalazi se u idealnim godinama, kada ide iz knjige u knjigu, i iz žanra u žanr. Ima neverovatan opus kao pravi dar srpskoj kulturi i književnosti“, analizirao je kolega pisac Pantić.
„Mi smo se godinama dopisivali, i to pravim pismima, koja putuju poštom. Onda smo prešli, kao svi, na imejlove i nastavili intenzivno. Tu ima materijala sigurno od 800 ili 900 strana pisama, koje bi mogle nekad da se publikuju“, izjavio je Pantić, i dodao da su uglavnom razmenjivali misli i stavove o književnosti.

Tada mu je i spomenuo ideju i nastajanju zbornika o njemu, a inačhe je dopisivanje sa Aćinom uvek inspirativno, jer kako kaže Pantić – „svaki njegov mejl je tako dubok i analitičan, da sam se trudio uvek da mu odgovorim na adekvatno visokom nivou“.

Pantić je nadahnuto pročitao kratku priču, više zabelešku Aćina pod nazivom „Ime“.

Urednik je istakao veliku produktivnost autora, jer je samo tokom ove godine objavio zbirku priča „Banja“ (Agora, Novi Sad-Zrenjanin), roman „Dozvola za bicikl“ (OFK, Cetinje) i komplet eseja „Sve zbog vazduha“ (KOV, Vršac).

„Radi se ipak o čoveku koji je kao urednik potpisao 100 knjiga, preveo kompletna dela Franca Kafke, jednostavno Aćin zauzima neporecivo mesto savremene kulture Srbije“, zaključio je Pantić.
Jovica Aćin je primetio da nova knjiga ima u naslovu ime kojim se on služi, ali da ni on ne zna pouzdano ko bi mogao zaista biti Jovica Aćin, ovo ipak nije njegova knjiga.

„Moje učešće je ovde bilo skromno, a najbolje delove knjige su napisali drugi autori“, podvukao je pisac kome je zbornik posvećen.
Aćin je naglasio da je taj intervju i zbornik sa kolegom Pantićem nastao kroz prijateljstvo, razgovor, dopisivanje, pri čemu su ostvarili znatno ličniji odnos.

Direktorka BGB Jasmina Ninkov zadovoljno je rekla da je sa novim delom edicija „Vrhovi“ dobila još jednu pravu knjigu, pri čemu evidentno Biblioteka raste i postaje sve značajnija kao posveta važnim domačim piscima.

Ogledi o Jovici Aćinu nalaze se u autorskim knjigama mnogih pisaca, a o njegovim radovima objavljeno je oko 100 studija i prikaza u književnim časopisima, listovima, na radiju i televiziji.

Kao poseban izraz književnog poverenja, otvorena pisma u magazinina napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan Lovrenović iz Sarajeva, čuveni pesnik i dramski pisac Ljubomir Simović i takođe dramski autor i pesnik Jovan Hristić.

Aćin je preveo na srpski više od 40 klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika.
Laureat je više značajnih nagrada za svoje svestrano stvaralaštvo gde spadaju knjige priča, novele i zbirke eseja – nagrada „Pavle Marković Adamov“ (Sremski Karlovci) za avangardnost u umetničkom stvaralaštvu, za knjigu “Uništiti posle moje smrti” (1993), kao i „Stanislav Vinaver“ za izuzetan autorski projekat, za istu knjigu, ali i delo “Gatanja po pepelu” (1993).

Takođe osvojio je i nagradu „Dušan Vasiljev“ (Kikinda), za celokupno književno delo i za izuzetan doprinos modernoj srpskoj poeziji, povodom knjiga “Duge senke kratkih senki” (1991), “Leptirov sanovnik” (1996), i “Nezemaljske pojave” (1999).

Nagrada „Todor Manojlović“ odlazi u njegove ruke za moderni umetnički senzibilitet (2002), dok „Ivo Andrić“ dobija za priču ili zbirku priča, za novelu “Dnevnik izgnane duše” (2004), i Vitalovu nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu godine – “Pročitano u tvojim očima” (2006).

Poznate su mu knjige priča – “Lebdeći objekti” (Narodna knjiga, 2002), “Ko hoće da voli, mora da umre” (Stylos, Novi Sad, 2002), “Mali erotski rečnik srpskog jezika” (Stylos, Novi Sad, 2003), “Ušće Okeana” (Geopoetika, 2012), “Jevanđelje po magarcu” (Kulturni centar Novi Sad, 2013).

U poslednje vreme je počeo da piše romane za izdavačku kuću „Laguna“, te je objavio – „Srodnici“ (2017), „Pilot tramvaja“ (2019) i „Polazeći od kraja sveta“ (2020).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.