U trendu

Predstavljena knjiga Milana Pajevića u Vukovoj zadužbini

BEOGRAD – Predstavljanje knjige “Tamo je trebalo da te rodim – porodične i druge priče” autora Milana Pajevića održano je danas u Vukovoj zadužbini u Beogradu.

Na promociji su govorili, osim autora, Muharem Bazdulj, Gojko Božović, Petar Đukić, i Zoran Kolundžija ispred izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada.
Pisac nove zbirke priča otkrio je proces selekcije radova za knjigu, tako što je priređivač književnog dela Slavica Tomaš njemu tražila da joj izdvoji sve porodične priče koje ima u rukopisu.

„Slavica mi je tada rekla da će ih sve pročitati i da one koje oceni sa osam plus, mogu da idu u zbirku. To je bio njen način selekcije i eto, sve priče koje su dobile tu ocenu, nalaze se pred vama u ovoj zbirci“, napomenuo je pisac Pajević, inače po vokaciji diplomirani mašinski inženjer.

„Moj prijatelj Muharem Bazdulj i Slavica su u mom prisustvu toliko pričali o književnosti i mnogim piscima, za koje dobrim delom nisam čuo i bilo me je sramota. A opet, ni njih dvoje ne znaju o mnogim stvarima iz mašinstva, pa samim tim je napravljen jedan fin balans“, duhovito je primetio autor.

Rođen 1952. godine, u Užicu, Milan Pajević detinjstvo i niže razrede završio je u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi.

Pisac knjige “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” položio je prijemni ispit na Mašinskom fakultetu i diplomirao.

Napisao je knjigu “Pitao bih” – objavljena na ruskom i srpskom jeziku, epistolarni roman „Planina koja me je volela – bostonske i druge priče“ (Prometej 2018, 2019), koja je početkom 2021. izašla na engleskom jeziku u prevodu upravo Slavice Tomaš.

„Ta knjiga govori o dopisivanju mog sina i mene koji smo na različitim krajevima sveta, on je bio u Bostonu, Americi, a ja u Kijevu, Ukrajini. Za mene je ta knjiga duboko lična i emotivna, a na njenoj promociji žene u publici su plakale, jer i one su imale decu u inostranstvu. Teško je roditeljima i kad decu pošalju u drugi grad na studije, kao mene iz Arilja u Beograd, a kamoli van granica ili čak preko okeana“, naveo je Pajević, koji je nedavno objavio i delo „Čudnovata platna – (ne) ispričane priče“ (Prometej, 2020).

On je istakao da u svojim najnovijim pričama nikad ništa ne izmišlja, jer su one istinite, te ih on predstavlja kao hroničar svog vremena, kroz lične životne situacije, čak ima segmenata o Milošu Crnjanskom i istinit susret sa Danilom Kišom.

Pajević je približio knjigu da je ona podeljena u više ciklusa, grupa, te govori o deci (dva sina mu žive u Švedskoj, ćerka u Kanadi), majkama njegove dece, okruženju, uopšteno o porodici.

Književnik i publicista Muharem Bazdulj primetio je da se osnovni motiv kroz novu knjigu Pajevića provlači „činjenica da smo kao narod skloni pozitivnoj ili negativnoj mistifikaciji prema Evropi, odnosno uverenju da je tamo negde bolje, te kao da imamo kompleks niže vrednosti“.

Ipak, Bazdulj smatra da sam taj „sukob“ – ovde i tamo, gde je i šta bolje, na kraju se jasnije postavlja u ovim zbirkama proze.

„Često me vezuju prostor i okolnosti u kojima sam čitao knjige, da li je ujutru, preko dana, predveče, uveče, pred spavanje, u kafani, u autobusu, na stanici. Zbirku „Tamo je trebalo da te rodim“ čitao sam na tabletu u Pdf formatu dok sam išao vozom na relaciji Prag – Beč, i u tom svetu Pajevićeve proze sam boravio pet sati koliko i traje taj put“, napomenuo je Bazdulj za zbirku priča od 250 strana.

On je otkrio da se sa piscem poznaje još od njegove spomenute emotivne knjige „Planina koja me je volela“, te da su onda postali prijatelji, a ne samo na nivou odnosa recenzent – pisac.

„Iskreno bih uvek govorio o kvalitetu njegove knjige, pisanja, nikad ne bih lagao, iako smo bliski prijatelji. Ukazao bih mu na sve mane. Najnovija knjiga nam jasno oslikava sudbinu junaka iz života autora, bez crno-bele ideje gde nam je bolje, ovde ili negde tamo“, zaključio je Muharem Bazdulj.

Autor recenzije, pesnik Gojko Božović ocenio je da zbirka „Tamo je trebalo da te rodim“ ima veliki raspon priča, koje su raznolike u vremenskom periodu, kao figure susreta, anegdota, razgovora.

„Pisac nam pripoveda ono što je osetio, doživeo, duboko iskustveno, i sve to dolazi iz kamernog, intimnog sveta, i onda postaje javno da se podeli sa svima, čitalačkom publikom. Pajević piše iz iskustva, a sve potiče uglavnom iz porodice. Verujem da će knjiga naći svoje čitaoce i stvoriti ođek mesecima i godinama“, analizirao je Gojko Božović, inače osnivač i direktor izdavačke kuće „Arhipelag“.

Božović je podvukao da autor zbirke priča predstavlja svoj univerzum iz privatnog i poslovnog sveta, suočava čitaoce sa značajnim događajima i ljudima koji po njemu ne treba da budu zaboravljeni, čak otkriva kako su ove priče nastajale i publikovane.

„Knjigu mogu čitati i oni koji prate dela Milana Pajevića i svi koji nisu upoznati sa njegovim stvaralaštvom, niti ga poznaju lično, nisu mu u okruženju, i mogu da vide kako ove priče sklapaju jednu životnu biografiju, ne toliko o sebi koliko o drugim ljudima“, zaključio je Božović.

Autor Pajević je objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom jeziku, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”.

Oženjen je, otac četvoro dece, i deda četiri unuka, što je takođe upisano, utkano kao važan segment u ovim pričama, što je primetio njegov prijatelj, publicista Petar Đukić.

„Ovo je prava porodična saga, mada nije samo to, iako je svakako porodica kod Milana u prvom planu. Prisutna su razna pitanja, da li su roditelji takvi kakvi treba da budu, gde otići ili gde se roditi danas, tema o deci, majci, očevi saveti i zaveti. Opet, zbirka je i jedna monografija sela i rodnog kraja, a mi smo zemljaci, tako da sve prepoznajem, ali knjiga nije isključivo o tome. Ovde je osetno i sećanje na užasne dane kada nam je zemlja bombardovana, tako da se u nemaštini, trbuhom za kruhom, javlja potreba za odlazak iz zemlje“, zaključio je Petar Đukić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar