Predstavljena knjiga „Od Topovskih šupa do Sajmista“
BEOGRAD – Drugo izdanje knjige „Od Topovskih šupa do Sajmišta: kvantitativna analiza Holokausta u okupiranoj Srbiji“ dr Dragana Cvetkovića, predstavljeno je danas u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
„Radeći na ovoj temi već 25 godina, imao sam želju i potrebu da ispričam pricu o stradalima o kojima ne znamo mnogo, o kojima praktično nema ko da ispriča priču“, objašnjava autor ove naučne studije, muzejski savetnik Muzeja žrtava genocida, u okviru čije edicije „Sine ira et studio“ je knjiga objavljena.
Cvetković navodi da su u ovoj temi u pitanju zajednice koje su skoro potpuno uništene, a ono malo ljudi koje je od njih ostalo odselilo se daleko.
„Na ovaj način hteo sam na neki način da barem delimično popunim tu neku prazninu koja je prisutna“, kaže Cvetković.
Istoričarka dr Sanja Petrović Todosijević sa Instituta za noviju istoriju Srbije navela je da Cvetkovićeva naučna studija, koja je većinom nastala na osnovu podataka iz baze Muzeja žrtava genocida, prikazuje „različitu dinamiku stradanja žrtava Holokausta na ovoj nemačkoj okupacionoj teritoriji.“
„Polazeći od komparativnih prikaza stradanja civila, Jevreja, Srba, i drugih, Cvetković je nenamerno odgovorio na mnoga pitanja sa kojima brojevi na prvi pogled nemaju mnogo veze – gde su ti ljudi živeli, kada su, kako i gde stradali, u kojim okolnostima, u kojem vremenskom rasponu i jesu li u tim stradanjima postojale ikakve različitosti“, ističe Petrović Todorović.
Ona navodi da su istraživanja pokazala da su „načini i dinamika stradanja žrtava bili različiti na različitim teritorijama unutar jedne okupacione zone.“
„Dragan Cvetković je sa stanovišta jednog veoma talentovanog istoričara uspeo da prikaže do koje mere je Holokaust, kao zločin bez presedana, uticao ne samo na razaranje i uništenje jevrejske zajednice u Srbiji, već i koliko je trajno izmenio društvo u celini“, kaže Petrović Todorović i dodaje da u tome leži najveća vrednost ove monografske studije.
Ova istoričarka dodaje i da „Cvetkovićeva knjiga pleni jednostavnošću, preciznošću jezika i fantastičnim istraživačkim postupkom, i odgovara na pitanja, tera na razmišljanje i otvara mnoge teme i istraživačka polja.“
Istoričar Milovan Pisari sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju smatra da ova monografija ima veliku vrednost, i to ne samo za istoričare, već i za širu javnost.
„Iako se bavi kvantitativnom analizom, ona nudi i širu sliku o unutrašnjoj strukturi jevrejske zajednice koja je stradala tokom Holokausta. Ona, dakle, govori o ljudima… Čitajući ovu knjigu, videćete koliko su žrtve imale godina, gde su živele, čime su se bavile“, podvlači Pisari.
Pisari ističe da je, kada se govorio o Holokaustu, veoma važno znati društvenu strukturu nemačke okupacione teritorije, a Cvetković je ovim putem otvorio nove prilike za dalja istraživanja.
Po njegovim rečima, „još jedan bitan element ove monografije je taj da se ona ne bavi političkom istorijom.“
Dragan Cvetković je doktor istorijskih nauka i muzejski savetnik.
Cvetković u Muzeju žrtava genocida rukovodi projektom revizije popisa „Žrtve rata 1941-1945“ iz 1964. godine, a učestvuje i u prikupljanju i obradi građe, digitalizaciji i izradi dokumentacione baze Muzeja.
Oblasti interesovanja su mu Drugi svetski rat na području Jugoslavije, ratni gubici stanovništva, genocid počinjen nad Srbima na celokupnom području NDH i Holokaust, a posebnu pažnju posvećuje fenomenu stradanja u koncentracionim i logorima smrti, naročito Jasenovcu i Sajmištu.
Koautor je knjige „Ljudski gubici Hrvatske 1941 – 1945. godine: Pitanja, primjeri, rezultati“ (2005), a objavio je više od 30 naučnih članaka i stručnih radova.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.