U trendu

Predstavljena monografija o hrvatskoj slikarki Heleni Šipek

BEOGRAD – Promocija monografije “Helena Šipek” o čuvenoj hrvatskoj slikarki održana je danas u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, u prisustvu velike umetnice.

Autori tekstova nove monografije su istoričarke umetnosti Vesna Todorović i Željka Čorak, a recenzent je Zdravko Vučinić, takođe istoričar umetnosti.

Monografija je objavljena 2020. godine u izdanju kuće “Čigoja štampa”, a promocija je realizovana tek sada, zbog situacije sa korona virusom, kako je objasnio Predrag Đidić ispred Muzeja grada Beograda.

Knjiga je predstavljena u okviru aktuelne izložbe “Umetnička dela Zdravka Vajagića i Helene Šipek” iz kolekcije Muzeja grada Beograda, koja će trajati do 30. januara.

U Konaku kneginje Ljubice predstavljeno je 19 slika koje su umetnički i bračni par Zdravko Vajagić i Helena Šipek poklonili 2020. godine pomenutom muzeju.

Ta dela predstavljaju presek njihovog dugogodišnjeg umetničkog stvaralaštva.

Autor recenzije te monografije Zdravko Vučinić istakao je da je u pitanju veoma ozbiljna i sadržajna knjiga sagledana iz više aspekata bogatog kreativnog rada umetnice, kao zamašan opus u dugogodišnjoj karijeri.

Poglavlja su koncipirana prema različitim periodima i višeslojnoj slikarskoj ličnosti čuvene slikarke, koja je rođena 1940. godine u Zagrebu, gde je diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti.

Naslovi poglavlja su, između ostalih, “Pripovest o Helici”, “Poreklo umetničkog gena”, “Akademsko oblikovanje”, “Dinamika stvaranja i lična karta ostvarenja”, “Portret umetnice”, “O organskoj sprezi tema i tehnika”, “Motiv u analitičkom fokusu”.

Šipek je radila kao likovni i muzički pedagog u Osnovnoj školi „Kata Dumbović“ u Zagrebu tokom 1960-ih godina, da bi kasnije prešla u Desetu i Drugu beogradsku gimnaziju kao profesor likovne kulture.

Njen učenik Dejan Radovanović, uveliko istaknuti istoričar umetnosti, prisetio se prvog susreta sa Helenom Šipek, septembra 1973. godine, kada mu je predavala u Desetoj beogradskoj gimnaziji i još mu je bila razredni starešina.

“Odmah mi je postala prijatelj, ne samo profesor i razredni, jer Helena je jednostavno takva. Imala je taj odmeren, damski pogled, držanje, stav, majčinski odnos prema svojim đacima. Sa svega 33 godine je postala razredna, što je veoma pohvalno. Sve naše nestašluke je pokrivala razumevanjem i trudila se da i ostale njene kolege imaju sluha za nas, što nije bio uvek slučaj”, prisetio se Radovanović.

On je primetio da gotovo nikada nisu učili ciljano da bi odgovarali za ocenu kod svoje drage profesorke Šipek, jer sa njom ništa nije bilo standardno, uobičajeno, a trudila se da oni uvek uče iz razumevanja, nikako napamet, da “bubaju”.

Ona ih je podučavala šta je koji umetnik rekao u svom životu, šta koji stil označava, a posebno ih je naučila kako da posmatraju sliku koja se može pretvoriti u reč.

U 10. Beogradskoj gimnaziji profesorka Šipek je učenike često vodila u muzeje i galerije, puštala ih je da sami gledaju umetnost, proučavaju, analiziraju, istražuju slike.

“Pozvala nas je tada na svoju izložbu u Grafičkom kolektivu i mi smo svi redom bili tako ponosni. Dugo godina sam čuvao tu pozivnicu, kako smo samo bili srećni tada”, naglasio je Radovanović i dodao da je i nakon 50 godina prijateljstva sa njom i dalje uzbuđen što je ona prisutna u njegovom životu.

Tako je ispričao situaciju da ga je umetnica Helena jednom prilikom pozvala da bude specijalan gost u Desetoj gimnaziji, kao primer osobe koja studira istoriju umetnosti, a to je bilo na predavanju Koste Bogdanovića (1930-2012), poznatog srpskog vajara, istoričara umetnosti, likovnog kritičara i teoretičara vizuelnih umetnosti.

“Helena nije nikada imala male teme u svojim slikama. Njen opus je bio veoma raznolik, gradila je portrete – kuća, pejzaža, oblaka, a sve to je bilo kao da slika autoportret”, rekao je njen učenik Radovanović i veliki prijatelj, i podvukao da je nova monografija pravo razumevanje slike – stvaralaštva, i pokušaj autorke da umetnicu predstavi širem auditorijumu, kao i samoj sebi.

Autor teksta monografije Vesna Todorović, po vokaciji istoričarka umetnosti, analizirala je sveobuhvatno delo Helene Šipek i istakla da je stvaralaštvo neodvojivo od ličnog karaktera umetnika i njegovih životnih staza.

Prema njenim rečima, sazrevanje ličnosti umetnika, spektar ličnog interesovanja i afiniteta, postepeno grade tvorevinu koja se naziva – životno delo.

Gospođa Todorović je čak uporedila teatar sa likovnom scenom, gde vidi paralelu u pozorišnoj postavci koju čine tri poglavlja – uvod, zaplet i rasplet, sa slikarskom umetnošću koja se sastoji iz početka, umetnikovog puta i pune stvaralačke zrelosti.

Samim tim, bilo koje dramsko zbivanje je prema njoj – ekvivalent nastanku svake slike.

“Istorija naših susreta traje decenijama, ogledala se u njenim izvedenim delima, kao i u mojim napisanim rečima, što se izrodilo u iskreno, toplo prijateljstvo”, zaključila je Vesna Todorović.

Helena Šipek, prisutna sa svojim suprugom Zdravkom Vajagićem na promociji monografije o sebi, bila je veoma dirnuta zbog toliko lepih reči koje je slušala.

“Zahvalna sam svima vama što ste me pratili svih godina i to iskazali svojim talentom, rečima i ljubavlju”, nadahnuto je izjavila Šipek.

Tokom plodne karijere je ostvarila 25 samostalnih i 70 kolektivnih izložbi.

Poznatu retrospektivnu izložbu, Šipek je imala 2014. u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, kao i u Galeriji „Platoneum”, ogranka SANU u Novom Sadu, a u Studiju Moderne galerije „Josip Račić” u Zagrebu izlagala je 2017. godine.

Njena dela nalaze se u mnogim privatnim i javnim kolekcijama: Dom sindikata u Zagrebu, Galerija jugoslovenskog portreta u Tuzli, Galerija savremene umetnosti u Skoplju, Umetnička galerija u Kruševcu, Ordinarijat beogradske nadbiskupije, Domovi vojske u Beogradu i Zagrebu, Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu, Moderaj galerija u Zagrebu, Muzej seljačkih buna u Gornjoj Stubici (Spomen-zbirka Viktora i Helene Šipek), Muzej grada Beograda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar