BEOGRAD – Treće dopunjeno izdanje knjige Gradimira Nikolića „O vojvodi Tankosiću“ u izdanju kuće Grafoprint predstavljeno je danas u Istorijskom muzeju Srbije.
Nikolić rekao je da se još u detinjstvu upoznao sa porodičnom arhivom o svom pretku Tankosiću (1880-1915) i da je svojevremeno odlučio da napiše knjigu zato što „oni koji su mogli nisu hteli ili nisu smeli“, ocenivši da „još uvek postoje otpori da se ispitaju neki delovi naše istorije“.
Unuk Tankosićeve rođene sestre je ocenio da se četničkom vojvodi „sto godina diže spomenik u Beogradu“, čije je postavljanje pripremano na Savskom trgu još 1940. godine, primetivši da je čuveni ratnik nedavno ipak dobio bistu u Kisaču.
„Još uvek postoje otpori da mu se oda dostojna pošta. Tankosića je narod prihvatio i opevao. U narodu kome je dao sve opstao je i ostao“, ocenio je Nikolić.
Urednica knjige Milena Šećerović je istakla da Nikolić, po struci inženjer, „nije želeo da se predstavi kao istoričar“, već se kao potomak „trudio da ne pravi odu istorijskoj ličnosti, nego je našao divan način da kroz porodičnu istoriju priča o junaku Tankosiću“.
Nikolić je knjigu Tankosiću prvi put objavio 1998. godine, a Šećerović je ocenila da svako novo izdanje neke knjige može biti „drugačije, jer kada se bavite istorijom nikad se ne zna da li je sve pronađeno“.
Šećerović je rekla agenciji Tanjug da treće izdanje uz neke ispravke donosi faksimil spiska pripadnika Tankosićevog četničkog odreda, koji je zapisao beogradski trgovac Svetolik Džilić, kao i popise donatora pokreta i imena njegovih vojvoda.
Major Tankosić je bio jedan od osnivača tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao „Crna ruka”, učesnik u Majskom prevratu 1903. godine, pomagač „Mlade Bosne“, četnički vojvoda i borac za duhovno i teritorijalno ujedinjenje svih Srba.
Istoričar Uroš Šešum je podsetio da je Tankosić na početku imao veliku ulogu u organizovanju četničkog pokreta u Staroj Srbiji 1904. godine, kada je učestvovao u pobedi četnika nad turskom vojskom u borbama na Čelopeku kod Kumanova.
Nakon četnikovanja protiv Turaka u Staroj Srbiji, Tankosić je učestvovao sa svojim odredom u borbama u Prvom balkanskom ratu i potom Prvom svetskom ratu, a prema rečima Šešuma bio je izuzetno hrabar i „znalo se da iz svake borbe njegove jedinice izlaze desetkovane“.
Šešum je podsetio da su nakon Tankosićeve pogibije 1915. godine austrougarski vojnici iskopali iz groba njegovo telo kako bi ga fotografisali i uverili javnost da je čuveni četnički gerilac zaista poginuo.
„Tankosić je imao čin majora u trenutku pogibije. Neformalnu titulu vojvode su mu dali četnici. To je titula koja se stiče hrabrošću i samom Tankosiću je vojvodska titula bila draža od oficirske. To dosta govori o njemu“, naglasio je Šešum.
Direktorka Istorijskog muzeja Dušica Bojić istakla je da je Nikolićeva knjiga „O vojvodi Tankosiću“ pisana „kao dobar beletristički roman“.
U predstavljanju knjige učestovao je čitanjem odlomaka glumac Dejan Jajčanin, a kratke nastupe su održale sopran Natalija Ilić i klaviristkinja Dragana Kesić, kao i violistkinja Sara Minić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com