Premijera domaceg filma “Bilo jednom u Srbiji”
BEOGRAD – Dugo očekivani film “Bilo jednom u Srbiji” reditelja Petra Ristovskog imao je svečanu premijeru sinoć u Beogradu uz prisustvo većeg dela glumačke i autorske ekipe u Kombank Dvorani.
Publika je sa velikim uživanjem ispratila jednu pozitivnu priču zasnovanu na istinitim događajima u Leskovcu između dva svetska rata kada je taj grad postao “srpski Mančester”, pravi centar industrije tekstila zahvaljujući hrabrosti, strpljenju, odvažnosti i istrajnosti glavnog junaka Coneta.
Ekipa se poklonila na kraju projekcije najnovijeg ostvarenja od puna dva sata, ovacije su bile duge, što je dalo dobar vetar u leđa autorima da će ovo biti gledan film u bioskopima Srbije i regiona.
Na crvenom tepihu blistali su glavni glumci filma – Viktor Savić, Teodora Ristovski, Nemanja Oliverić, Sloboda Mićalović, Predrag Miki Manojlović, Radovan Vujović.
Žanr epohe je oduvek bio veoma privlačan za domaću publiku, kao i TV serije koje se uveliko emituju poslednjih godina na našim malim ekranima, pri čemu su se ljubitelji pokretnih slika navikli da dobiju kvalitetne sadržaje.
Tokom i posle Prvog svetskog rata, dva mladića i dve devojke iz Leskovca – Cone (Viktor Savić) i Dine (Nemanja Oliverić) – i Zorka (Teodora Ristovski) i Ružica (Sloboda Boba Mićalović)- imali su različite sudbine i nisu svi izvukli dobitak na lutriji života.
Četiri portreta u scenariju iz pera čitavog tima na čelu sa nedavno preminulim autorom Vladimirom Andrićem pruža portrete tih (anti)junaka, koji su stožer ove filmske priče.
Dineta su saveznici odveli do Pariza, gde je naučio sve o lepotama života i svetlima metropole.
Cone je, posle rata gde je završio kao ranjenik, završio u Mančesteru, tada prestonici industrijskog razvoja, gde je naučio zanat koji će ga dovesti u svoj stari kraj, ali tamo neće pronaći ono što je želeo.
Iz velikog belog sveta dva mladića se vraćaju i publiku uvlače u radnju, kada zateknu oronuli Leskovac, ali svako ide onome čemu teži – Dine u svoj sada već nepostojeći bioskop, a Cone verenici Zorki, koja posle pet godina čekanja svog dragog, nevoljno daje pristanak da je otac uda za ratnog liferanta Aćima Prokića (Radovan Vujović).
Junak je zapravo prolašen mrtvim u ratu, jer niko nigde nije mogao da ga pronađe, te se jedno vreme vodio kao nestao, da bi kasnije navodno “utvrdili” da je pokojnik.
Zaplet kreće kada se on vrati iz inostranstva i pravi pometnju u tom malom gradu svojim dolaskom, posebno uznemirava samim svojim prisustvom bivšu verenicu Zorku.
Reditelj gradi ikonografiju žanra vesterna kroz ovaj film, o jednom strancu koji dolazi u grad, usamljen, nekada voljen, sada odbačen, i pokušava svima da dokaže koliko vredi, pa i bivšoj ljubavi.
U zapletu će se stvoriti i fatalni ljubavni trougao u kome kao da nema dobitnika, svi spontano gube.
Vedra, pozitivna, pre svega romantična i jako emotivnba, nova filmska avantura donosi radost koja je svima preko potrebna usled korona virusa.
Ovo je film koji možda teče ravno bez mnogo skokova i amplituda svojstvene u nekom drugom žanru, i nesavremeni milje oslikava život tog perioda od 1920. do 1940. godine, kada je nastao procvat Leskovca.
Film ne poseduje nasilje, fizičke obračune, ružne reči, premda ima nekih nagoveštaja sukoba dobra i zla, koji će se završiti dobrim po junaka ovog filma.
Uoči premijere, reditelj Ristovski je za agenciju Tanjug istakao da nema ništa protiv nasilja na filmu ukoliko je ono opravdano i ima svoju funkciju, tako da je neminovna.
“U našem filmu nije bilo nimalo potrebno da bude nasilja. Jednostavno naš film ne pripada tome”, objasnio je režiser, čiji je prvi film takođe iz perioda epohe – “Kralj Petar Prvi”.
Produkcija filma je imala mnoge poteškoće sa snimanjem usled korona virusa, tako da je realizacija bila obustavljena, iz nekoliko etapa su nastavljali realizaciju, ali izgubili deo ekipe, gde spadaju pomenuti Vladimir Andrić, kao i glumac – Ivan Bekjarev.
U finalnom rezultatu se sve to ne može uočiti, ali se svakako primećuje izvanredna slika zahvaljujući izvanrednom direktor fotografije Daliboru Tonkoviću, koja projekat veoma približava svetskim kinematografijama.
Kao i uvek, pravi biser filma sigurno su – glumci, koji su ostvarili skoro netipične role za njih.
Standardno u herojskoj ulozi nastupa Viktor Savić, njegovog suparnika i protivnika tumači – Radovan Vujović, za koga nije jasno da li je negativac ili pozitivac, Teodora Ristovski kao iskrena ljubav junaka, a pre svih se istakla Sloboda Mićalović u veoma netipičnoj, izvanrednoj ulozi u dosadašnjoj karijeri.
Upravo je ona prava atrakcija filma usled neobične role napaćene devojke koju su proglasili da je urokljiva, te da širi nesreću oko sebe kao otrov, jer ko god se zaljubi u nju – umire.
Prema atmosferi i sadržaju te suštine, film neodoljivo podseća na čuveni roman i film “Veliki Getsbi”.
Legendarni Predrag Miki Manojlović je nastupio u roli gazda Mite, koji u tom gradu drži sve konce, dok se ne pojavi upravo Cone sa svojim kreativnim predlozima.
Film je imao premijeru prvo u Leskovcu 6. marta, onda su išli ekipno u Niš, da bi sledeća stanica ove noći bila Beograd, a već danas će doputovati do Novog Sada, i 12.03. u Banja Luku.
Redovna distribucija je počela, da se prisetimo vremena koje je daleko iza nas, a dobra vest je da će od ovog filma biti i mini serija od 8 epizoda na jesen.
Autor i producent projekta je Zvonimir Šimunec, a relizacija je bila u rukama više kuća – “Le Film” iz Leskovca, u koprodukciji sa “Media House”, “DME Video”, “Soul Food Films”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.