Premijera drame “Kamen” održana u BDP-u

BEOGRAD – Premijera predstave „Kamen“ prema drami Marijusa fon Majenburga, u režiji Patrika Lazića, izvedena je u subotu uveče na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.

Najnoviji projekat BDP-a je rezultat koprodukcije ovog teatra sa Zagrebačkim kazalištem mladih (ZKM), tako da je i glumačka podela srpsko-hrvatska: Mirjana Karanović, Nataša Marković, Iva Ilinčić, Doris Šarić Kukuljica, Mia Melćer i Dado Ćosić.

Nemački komad prati dešavanja u jednoj kući na teritoriji Istočne Nemačke, kroz tri velika sistema – nacizam, socijalizam i demokratiju, koji su donosili neke svoje varijante istine.

Međutim, u takvom kompleksnom razvoju, istine su se menjale, gde je postalo moguće da fašizam postane anti-fašizam.

Drama prati porodičnu sagu tri generacije žena – majka, ćerka, baka, kao savremena priča u vidu preispitivanja malog čoveka u velikoj istoriji.
Odnosno, pozorišna priča se odvija unutar porodice na mikro planu, a zapravo pruža širu sliku makro plana – istorije i stradanja, gde se radnja prepliće putem pet različitih epoha, od 1935. do 1993. godine.

Oslikavaju se turbulencije kroz nacizam, egzodus, Drugi svetski rat i tri godine veoma značajne za Nemačku (1945, 1953, 1978) koje se ukrštaju u mozaičnoj strukturi.

Zaplet kreće kada se iznenada u domu tih žena pojavljuje jedna misteriozna ženska osoba koja tvrdi da je nekada živela u toj porodičnoj kući i želi da dobije ono što joj pripada.

Tako se razvijaju odnosi među likovima, gde dominiraju žene, i sadržaj se stvara kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, a sve navedene godine se ispisuju na video ekranu kako radnja odmiče.

Rediteljski postupak je uneo i multimedijalnost u sadržaj predstave, jer se likovi na pozornici vide i na ekranu, ali kao specijalan snimak, a ne uživo prenos nečega što publika već gleda ispred sebe.

Moto nove predstave sadrži misao poljskog filozofa Zigmunta Baumana, koji je rekao da „čovek suštinski u životu bira između sigurnosti i istine“, što i jeste suština tih junakinja.

Novi član BDP-a Mirjana Karanović, nakon uspešne uloge u predstavi „Čitač“ prema romanu Bernharda Šlinka, donekle se nalazi u sličnoj temi koja se tiče nacizma i tog perioda, samo je ovde uloga sasvim drugačija, mada je iz tog miljea.

Predstava se možda ne obraća široj publici u smislu jednostavne komunikacije i rušenja barijera zahtevnog teksta, više je realizovana kao ideja da se spajaju Zagreb i Beograd u jednom umetničkom projektu nakon toliko godina zatišja, te je usmerena pretežno za festivale i gostovanja.

Glumica u usponu Iva Ilinčić, jedna od junakinja nedavno završene serije „Žigosani u reketu“, upravo sa istim rediteljem Patrikom Lazićem je radila predstavu „Fine mrtve đevojke“ za repertoar BDP-a.

U svom matičnom pozorištu – BDP za kratko vreme samo ove godine igrala je u komadima – „Kišne kapi na vrelom kamenju“, „Living Room“ i „U raljama života“.

Osim navedene dve glumice, i ostali pomenuti na sceni su bili u pođednakoj ravni, jer i sam komad nema glavnog lika, svi su oni jedna grupa, kao dramaturgija kolektivnog junaka.

Nemački dramski pisac Marijus fon Majenburg (49) jedan je od značajnijih predstavnika novije generacije pozorišnih autora, i kod nas je bio poznat još pre 20 godina kada je u Beogradu izvedeno njegovo delo pravca novog brutalizma „Vatreno lice“, koji ga je proslavio, u režiji Stevana Bodrože.

Takođe, i njegov komad „Paraziti“ je igran kod nas, i to baš na sceni BDP-a (2016).

Ovim dramskim delom, uprava BDP-a na čelu sa rediteljem Jugom Radivojevićem je ostvarila još jednu ambicioznu zamisao da radi regionalne saradnje sa pozorištima bivših SFRJ republika.

U tom ključu je i realizovana cela sezona nakon pandemije 2020/2021 kada su gostovali razni istaknuti reditelji ili glumci iz Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, na veoma zapaženim projektima („Ružni, prljavi, zli“, „Demokratija“, „Cement Beograd“, „Baal“, „Zelena čoja Montenegra“, „Studije Fausta – Nije to to“, „Ko se boji Virdžinije Vulf“, „Tiho teče Misisipi“), kao i dela sa inostranim rediteljima („Living Room“, „Jugojugoslavija“), što je danas velika retkost u beogradskim
pozorištima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar