Premijere filmova „Hodočanici“ i „Rampart“ večeras na FAF-u

BEOGRAD – Ekipe dva dugometražna ostvarenja – „Hodočasnici“ Laurinasa Bareiše i „Rampart“ Marka Grbe Singha, danas su imale susret sa medijima u okviru 27. Festivala autorskog filma, povodom premijera koje će imati večeras u Beogradu na scenama Kombank Dvorane i Doma omladine.

Triler drama „Hodočasnici“ iz Litvanije osvojila je nagradu „Horizonti“ na Venecijanskom festivalu 2021, što je za samog reditelja bilo izuzetno iskustvo, jer je u pitanju njegov debitantski film na polju dugometražnog igranog ostvarenja.

On je podsetio da Litvanija nije ušla u selekciju ovog festivala punih 18 godina, tako da je bio uzbuđen samom činjenicom da je film odabran u program, a nije očekivao uz to i nagradu.

U početku je bio uplašen kako će publika reagovati, a sada je samo srećan, i ne napušta ga uzbuđenje.

Junaci filma su Indre i Paulius, koji odlaze do gradića u blizini, nadomak aerodroma, gde je ubijen momak Matas – njegov brat, a njen dečko.

Tokom praćenja traga tog zločina, njih dvoje shvataju da povratak u prošlost nije nimalo prijatan, kako im se činilo.

„Kroz moj film ima se utisak da se sve zna, a zapravo se ništa ne zna“, zaintrigirao je reditelj Bareiša tu okosnicu filma.

Kako je istakao, njegov prethodni kratki film „Glupan“ (Dummy 2020) imao je sličnu tematiku, odnosno bio je fokusiran isto na jedan zločin.

Kao što i sam naslov kaže, novi film je neka vrsta hodočašća kroz detektivsku priču.

„Gledaoci putuju sa mojim likovima, oni ne znaju sve ono što junaci znaju. Nije zanimljivo da se sve odmah otkrije, postepeno mora publika da se uvuče u radnju. Dvoje glavnih karaktera su dosta različiti po životima koje su vodili ili okruženju koje imaju, a ovde su imali pred sobom otvaranje pandorine kutije“, nagovestio je litvanski reditelj, koji za sobom ima realizovanih pet kratkih igranih filmova.

Radio je kao snimatelj, montažer, scenarista, a inače je studirao matematiku, jer potiče iz porodice naučnika, ali je kasnije prešao na kinematografiju.

„Hodočasnici“ će večeras biti premijerno prikazani u Kombank Dvorani u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.
Srpska premijera dugometražnog dokumentarnog filma “Rampart” reditelja Marka Grbe Singha, zakazana je takođe večeras u 19:30 u Domu omladine, u okviru selekcije “Hrabri Balkan”.
Reditelj filma, govorio je o svojoj početnoj ideji, gde je istakao da je želeo da snimi film o prostorima u kojima je i sam odrastao.
On je živeo na Banjici 25 godina u jednom stanu, sa roditeljima.
„Nakon što sam se odselio, moji majka i otac su rešili da prodaju stan, jer je moja soba postala višak. Pred samu prodaju stan je bio prazan nekoliko meseci i onda sam tamo dolazio sa direktorom fotografije Ivanom Markovićem. Film je zapravo nastajao u tom stanu. To je mešavina prostora i sećanja iz detinjstva, uglavnom zabeleženih u VHS arhivama, kao kombinacija prošlosti i sadašnjosti”, objasnio je režiser i scenarista strukturu filma.
Svakodnedni svet njegovog detinjstva se prepliće tokom 1998. i 1999. godine kada se desilo i NATO bombardovanje.
Tragovi junakove prošlosti, njega samog, prepliću se sa idiličnim i traumatičnim uspomenama kroz porodičnu VHS arhivu – kolekciju.
O značenju reči „Rampart“ po kojoj film nosi ime, Grba Singh je objasnio da je u pitanju engleska reč koja može da se koristi i kao imenica i kao glagol.
„Kao imenica označava bedem, utvrđenje, zaštitu oko tvrđave ili grada, a kao glagol znači – fortifikovati se, utvrditi se. Taj stan je sam po sebi kao bedem koji ne dozvoljava sećanjima da napuste taj prostor. S druge strane, naša porodica se u tim arhivskim snimcima dosta trudila da nas zaštiti od spoljašnje sredine, tako da su i oni neka vrsta bedema. Postoji i treće značenje reći koje će razumeti samo gejmeri koji su u to vreme igrali igrice, krajem devedesetih i početkom 2000. godine”, analizirao je autor „Ramparta“, koji je imao turneju po festivalima u Lokarnu (Švajcarska), „Astra“ u Rumuniji, Torinu (Italija), i na smotri „Docufest“ na Kosovu i Metohiji.
Montažerka Mina Petrović je opisala svoje iskustvo rada na filmu.
“Došli smo na ideju da svaka soba evocira neko od sećanja iz detinjstva, i onda smo se igrali tim putovanjima u prošlost i nazad. Bilo je vrlo izazovno i dugo je trajalo, godinu-dve sa većim pauzama između. Kada radite ovakav film važno je da se prave i pauze, jer se neke stvari slegnu i bude vam posle jasnije šta ste uradili. Mislim da je ovo najizazovniji film koji sam do sad montirala i jako sam ponosna na njega”, izjavila je montažerka.
Marko Grba Singh jedan je od talentovanijih savremenih mladih stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije, čiji su kratkometražni filmovi prikazivani i nagrađivani širom sveta.
Grba Singh je reditelj naslova „Abdul i Hamza“, dokumentarnog ostvarenja koje je 2015. godine odnelo specijalno priznanje na festivalu „FID Marsej“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.