Preseljenje statue „Milos Obilic“ po zakonu

BEOGRAD – Povodom medijskih navoda o preseljenju statue „Miloš Obilić“ (rad vajara Ivana Meštrovića) iz Narodnog muzeja u zgradu BIA, oglasilo se danas Ministarstvo kulture i informisanja negirajući da je preseljenjem prekršen Zakon o kulturnim dobrima koji propisuje da se kulturno dobro ne može ustupiti na period duži od šest meseci.

Iz ministarstva je tako odgovoreno na tvrdnje Stranke slobode i pravde da je statua „Miloš Obilić“ koja je od Drugog svetskog rata zauzimala centralno mesto u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, izmeštena bez znanja javnosti i suprotno Zakonu o kulturnim dobrima koji, kako navode, propisuje da se kulturno dobro ne može ustupiti na period duži od 6 meseci, i da moru mora biti dostupno javnosti, što sada nije.
Ustupljeno dobro ne mora biti dostupno javnosti i primalac kulturnog dobra ne mora posedovati uslove za njegovo čuvanje i angažovanu stručnu osobu koja će brinuti o njoj, obajšnavaju iz Ministarstva.
„Pozivanje na deo Zakona o kulturnim dobrima koji ograničava period ustupanja na ššest meseci nije adekvatan za predmetnu pozajmicu, imajući u vidu da se ne radi o međunarodnoj kulturnoj saradnji odnosno drugoj značajnoj povremenoj izložbi, već o privremenoj, dugoročnoj pozajmici između dve državne institucije koja je definisana ugovorom“, navodi Ministarstvo u saopštenju.

Dodaju da svaka pozajmica kulturnih dobara po bilo kom osnovu, ne ograničava niti uskraćuje dostupnost kulturnog dobra javnosti, polazeći, kako kažu, „od slojevitih i povezanih aktivnosti u obavljanju muzejske delatnosti“
Ministarstvo prilaže i tekst ugovora o ustupanju statue „Miloš Obilic“ u kome se navodi:

„U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima kao i odredbama Aneksa Ugovora o ustupanju na privremeno korišćenje kulturnih dobara iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu zaključenog između Narodnog muzeja u Beogradu i Bezbednosno – informativne agencije od dana 15.08.2017. godine, Skulptura Miloš Obilić, autora Ivana Meštrovića iz 1908. godine zavedena pod inventarnim brojem 229, dimenzija 257,5 x 61 x 121 cm, (težine 500 kilograma), ustupljena je za izlaganje u službenim prostorijama“

Iz ministarstva objasnjavaju i obeveze Muzeja da svoje predmete učini dostupne javnosti kroz različite vidove prezentovanja, što podrazumeva da na prvom mestu javnost mora da bude obaveštena o postojanju kulturnog dobra, njegovom nazivu, izgledu, ustanovi u kojoj se čuva.

To se, navode, ostvaruje kroz baze podataka centralnog registra, putem publikacija, fotografija, stalnih, povremenih fizičkih ili virtuelnih izložbi.

„Nijedno delo ne može stalno da bude fizički dostupno širokoj javnosti. Dela se čuvaju u prostorima koji ispunjavaju propisane uslove za čuvanje i to mogu biti depoi muzeja, stalne postavke, prostori privremenih izložbi ili prostori u kojima se nalaze dela na privremenim pozajmicama. Uslovi za čuvanje kulturnih dobara nisu jednoobrazni“ navodi se u saopštenju ministarstva i dodaje da „dela rađena na papiru, pergamentu, staklu, platnu ili izvedena u bronzi prirodno će morati da imaju različite uslove za čuvanje od temperature, vlažnosti, izloženosti svetlu i slično.

Prema navodima u saopštenju „uslovi fizičke bezbednosti ne mogu biti isti za određeni predmet primenjene umetnosti kao što je komad nakita, sliku rađenu tehnikom ulje na platnu, grafiku ili bronzanu skulpturu velikih dimenzija. Shodno, zakonskim propisima, ustanove zaštite mogu izlagati kulturna dobra ukoliko su obezbeđena od požara, fizičko-hemijskih i bioloških uzročnika oštećenja i neovlašćenog otuđenja u prostorijama gde se stalno čuvaju i izlažu, kao i mestu privremenog izlaganja“

„Stručno lice, ispred Narodnog muzeja u Beogradu, vrši redovne obilaske, provere i utvrđivanje stanja, te na taj način postupa u svemu u skladu sa obavezama propisanim zakonima. Takođe, samo kulturno dobro – skulptura Miloš Obilić je privremeno smeštena u zgradi koja je obezbeđena najvišim stepenom zaštite“ poručuju iz ministarstva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.