Priče za sva godišnja doba

Postoje pisci koji su na našoj književnoj sceni prisutni već niz godina, ali su, uprkos kvalitetu svojih dela, slabo poznati široj javnosti. Jedan takav pisac je i Ilija Bakić, čija je zbirka priča „Jesen Skupljača“ nedavno objavljena.
U ovoj zbirci našle su se priče pisane tokom 25 godina; žanrovski, sve se mogu svrstati u ovakvu ili onakvu fantastiku, a ima ih 15. Jedna od njih, „Više od 90 fragmenata povratka“, dobila je 1998. nagradu Srpskog društva za naučnu fantastiku za najbolju srpsku dugu priču. Teme kojima se Bakić bavi često su teške, pa mnoge njegove priče mogu biti mučne za čitanje, ali ne i ova zbirka, u koju su uglavnom ušle njegove „mekše“ priče.
Prva priča u zbirci, „Među dinama“, govori o razbojničkom plemenu iz planina koje redovno odlazi u pohode na mirne ravničare kako bi ih pljačkalo, ubijalo njihove muškarce, silovalo žene i mnoge odvelo u roblje. Sa plemenom putuje i njihov pesnik; uloga umetnika među njima jeste da svojim stihovima veliča njegova dela, dopadala se ona njemu lično ili ne. Ono što razbojnici ne znaju jeste da su ravničari našli poseban način da se sakriju od napada. Jedini koji saznaje tajnu jeste umetnik – samo što znati tajnu i biti u mogućnosti da se ona saopšti nisu iste stvari.
Sledeća priča je „Svod“, o alternativnoj verziji našeg sveta u kojoj nebeski svod bukvalno postoji, mada ne i znanje o tome šta je iznad njega. Nakon toga sledi „Gnoj“, odlična, mada i mučna priča, ispričana kroz vizuru vidovite žene kojoj su meštani njenog sela odsekli jezik, kako ne bi slušali njena sasvim razumna upozorenja i potom plaćaju punu cenu toga što odbijaju da se suoče sa istinom.
Sledi „Više od 90 fragmenata povratka“, interesantna priča iz vizure dalekog čovekovog potomka, bića koje sve više gubi sposobnost govora i dugoročnog pamćenja, čak i samo beži od toga da se potrudi da artikulisano govori i da zadrži u pamćenju bilo šta neprijatno, i sve više postaje svedeno na čulno, na životinjsko. Temom dalekog čovekovog potomka bavi se i „Jesen Skupljača“, s tim što je radnja ove priče smeštena na drugu planetu, čovekovi potomci imaju par ruku više, kao i krila, sa matičnom planetom su veze odavno izgubljene, a na ljudsku civilizaciju ostali su tek fragmenti sećanja koji se ritualno prenose sa pokolenja na pokolenje.
„Nečije ruke“, sledeća priča, jedna je od varijacija na temu prokletstva mumije – interesantno opisan neobičan i zastrašujuć fenomen koji se dešava mladom arheologu nakon iskopavanja ostataka drevne civilizacije. „Slikovnica“ je lepa priča posvećena čovekovoj ljubavi prema letenju, a sa letenjem ima veze i „Jato“, možda i najlepša priča u zbirci, o dirljivom trudu male grupe ljudi (jedan od njih je invalid) u budućnosti da se u prirodu, uz pomoć najnovijih tehnoloških dostignuća, vrati jedna od izumrlih vrsta – divlje guske. Letenje i ljudsko društvo u budućnosti motiv su i priče „Košava“, kao i dilema da li samo preleteti preko uznemirjućih ostataka prošlosti ili se udubiti u to i otkriti misteriju.
„Kolevka“ je priča o ceni koju bi neki pisci i pesnici voljno platili za inspiraciju, ceni koja se plaća u godinama njihovog života. Sledi „Dvojnik i sve oko njega“, ispitivanje mogućih rešenja kada se sretne sopstveni dvojnik. „Gledanje“ je priča o besmislenosti analiza koje tehnološki veoma razvijeno i potpuno besciljno društvo može da sprovede (drugim rečima, može se dospeti do bilo koje informacije i analizirati bilo šta, samo što ništa od toga nema svrhu). „Osmeh gospodina V. Ž.“ je simpatična alternativna istorija u kojoj se pokazuje kako neko sa strane, u ovom slučaju pisac koji želi da pospeši popularnost svojih dela, može podbadanjem na pravim mestima da prilično utiče na događaje – samo što za to postoji cena. „Ram Tomasa Mora“ je priča pisana prvenstveno da bi pokazala kako je utopija izuzetno neinspirativna tema, dok je „Poštovani Sak: 71 portret“ iznenađujuće zanimljiva priča o krajnje nezanimljivom čoveku.
Ukupan utisak koji ova zbirka ostavlja jeste da se radi o dobrim pričama – žanr je ovde potpuno nebitan. Koliko će se pojedine priče dopasti ovom ili onom čitaocu najviše zavisi od ukusa, jer su sve zanatski korektne i svaka je na svoj način zanimljiva. Tople preporuke za knjigu koja se sa uživanjem može više puta pročitati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.