Promocija dopunjenog izdanja romana „Sudbina i komentari“

BEOGRAD – Peto i dopunjeno izdanje romana „Sudbina i komentari“ književnika Radoslava Petkovića u izdanju kuće “Laguna” večeras je predstavljeno u kafeteriji “Bukmarker” knjižare Delfi SKC u Beogradu.

Dopisano poglavlje pod nazivom “Fatalna gospođa Riznić i druge sudbine” od čak 40 strana čini novo izdanje toliko bogatim i drugačijim kao da je u pitanju novija verzija – rimejk tog romana, koji je objavljen pre skoro tri decenije – 1993. godine.

Radoslav Petković je za roman “Sudbina i komentari” osvojio NIN-ovu nagradu, “Meša Selimović”, nagradu “Radija B92” i Borbinu nagradu.

“Za taj dopisani dodatak u romanu najviše je zaslužan direktor Lagune Dejan Papić. On je razgovarao sa mojim vernim urednikom Dejanom Mihailovićem o mom romanu kako bi objavili novo izdanje povodom tri decenije i Papić je predložio da se napiše neki dodatak, da bi to bilo efektno u marketinške svrhe. Mislio sam da napišem par strana, ali eto na kraju sam otišao daleko, i ispade celih 40 stranica”, objasnio je Petković.

Kaže da je novim poglavljme želeo da malo menja perspektivu svog dela, jer je, dodaje, originalni roman bio je na neki način smrtno ozbiljan, iako je imao dozu ironije.

„Ovde se ton u dodatku takođe menja. Ima onih koji su videli sličnosti sa mojim romanom “Savršeno sećanje na smrt”, a ako se i ovo delo bude obnavljalo ne bih da se ponavljam i da opet i za njega pišem neki dodatak”, konstantovao je pisac.

Prema ovom romanu pre dve decenije realizovana je predstava istog naziva na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Alise Stojanović, sa Tihomirom Stanićem u glavnoj ulozi, ali nije dugo zaživela na sceni.

Kolega pisac Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade za romane “Ruski prozor” i “Islednik”, primetio je da se na svetu nalazi mnogo više ljudi nego sudbina.

“Teme i priče su gotovo sve već ispričane, danas se dosta ponavljaju. Okvirno postoji oko 20 situacija ili dramskih situacija koje su osnova za pisanje i stvaranje književnih dela, pozorišne ili filmske umetnosti. Ipak, Petković je uspostavio jednu vasionu sa ovim romanom. U pitanju je čitav minuli rad pisca za proteklih 30 godina od kako je objavljeno prvo izdanje”, smatra Velikić.

Dodao je da je siguran da će nagrađivani pisac sa svojim dodatkom o fatalnoj gospođi Riznić uroniti u neki novi roman.

Podsetimo, radnja romana prati junaka Rusa srpskog porekla Pavela Volkova u doba Napoleonovih ratova koji odlazi u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu će sresti ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće važne Srbe tog vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka.
Tako se sama misija pretvara u nešto sasvim drugo i završava sasvim neočekivano.

Vek i po kasnije istoričar Pavle Vuković će se naći usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će ličiti na onu od Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića.

Sada, u dodatku romana Volkov se upoznaje sa još nekim sudbinama i tajanstvenim likovima, koji će imati prilike da sretnu i fatalnu gospođu Riznić, kojoj je i poglavlje – čitava celina i posvećena.

“Za njegov roman kažu da je – “fantastična literatura”. Međutim, ja smatram da je inače književnost fantastična, da je fantastično to što uopšte neko danas piše i da neko drugi čita, da pisac ima svoje čitaoce. Zato mi je sve u vezi pisanja – fantastično. U romanu “Sudbina i komentari” istorija pulsira ritmom živog sadašnjeg vremena. A literatura ima tu moć da vas učini stanovnikom svojih svetova”, rekao je Velikić i prisetio se misli Edgara Alana Poao, koji je izjavio da “ne veruje u duhove, ali ih se plaši”.

Književna kritičarka i teoretičarka Sonja Milovanović je rekla izjavila da je za nju “Sudbina i komentari” jedan od najboljih i najznačajnijih romana ikada ne samo u domaćoj, već i u svetskoj književnosti.

Milovanović smatra da je ponekad važno vreme i mesto gde se čita knjiga, te je ona, kaže, čitala u jednom malom i mirnom gradu na jugu Afrike koji se toliko razlikuje od Beograda i prijalo joj je da se upusti u tu književnu avanturu.

“Složena naracija, žanrovske konvencije kojima se autor poigrava, post-moderno i tradicionalno pripovedanje, odnos istorije i fikcije, istine i laži, sve je to utkano u ovaj roman. Zanimalo me je da li je ton pripovedanja ostao isti u tom dopisanom dodatku posle 30 godina, jer nije lako vratiti se ponovo nečemu tako davno napisanom”, izjavila je kritičarka i primetila da je junak Korto Malteze, slavan iz stripova Huga Prata, ovde u dopisanom nastavku dobio znatno veći prostor nego pre tri decenije.

Ona je trakođe uvidela da se grad Trst pojavio i u romanu “Hamsin 51” Dragana Velikića, što joj je, kaže, veoma zanimljivo.

“Priča o smrti i dalje ostaje kod Radoslava Petkovića. Dodatkom u dopunjeno izdanje sebe je ponovo doveo sebe u vezu sa svojim likovima. Tu je prisutna i “Pikova dama” inspirisana Aleksandrom S. Puškinom za nove imaginarne svetove i zaista prijanja savršeno na već napisan roman, kao njegova nova verzija”, ocenila je Sonja Milovanović.

Autor je objavio romane “Put u Dvigrad” (osvojio nagradu “Miloš Crnjanski”), “Zapisi iz godine jagoda”, “Senke na zidu”, “Savršeno sećanje na smrt” (2008, nagrada “Borisav Stanković”), knjige priča “Izveštaj o kugi” (1989, Andrićeva nagrada) i “Čovek koji je živeo u snovima” (1998, Vitalova nagrada), dela esejističke proze (“Ogled o mački”, “O Mikelanđelu govoreći”, “Događaj godine”, “Kolumbovo jaje”).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.