Rašić: Stonsima svaka čast, ali Sinatra je broj 1

BEOGRAD – Muzički fotograf Branislav Brajan Rašić kaže da doživljava kao veliku čast što njegova fotografija krasi omot albuma Rolingstonsa, ali da je za njega ipak broj jedan Frenk Sinatra, kao i da oseća veliko poštovanje prema kraljici Elizabeti i britanskoj kraljevskoj porodici.
„Doživeo sam da imam naslovnu stranu oficijelne ploče Stonsa! To je neverovatna čast“, rekao je Rašić Tanjugu.
Rolingstonsi su prošle godine objavili živi album „A Bigger Bang Live On Copacabana Beać“ sa koncerta u Rio de Žaneiru čiji omot krasi Rašićeva fotografija na kojoj se vide pevač Mik Džeger, gitaristi Kit Ričards i Ron Vud i bubnjar Čarli Vots (1941-2021).
„To je koncert kad sam počeo da radim s njima, prvi posao. Bio je u februaru 2006. godine u Riju pred dva miliona ljudi. To mi bilo vatreno krštenje“, rekao je Rašić.
Rašić se prisetio da je prvi put gledao uživo Stonse 1973. godine u Bernu, tada sa gitaristom Mikom Tejlorom u postavi i da je mislio da je bendu već vreme bilo prošlo.
„U to vreme sam mislio da je kasno, jer oni postoje od 1962. Nema (gitariste) Brajan Džonsa (1942-1969), to više nisu Stonsi, promenili se… A oni još traju!“, rekao je Rašić.
Rolingstons su ove godine na turneji kojom slave šest decenija postojanja,a Rašić je podsetio da je prethodno, povodom pola veka benda imao priliku da mu poziraju Džeger, Ričards, Vots i Vud na dan kada su Stonsi bili osnovani.
Od brojnih koncerata na kojima je pratio Stonse Rašić je posebno izdvojio onaj u Oslu koji je održan nakon što je partnerka Mika Džegera Luren Skot (1964-2014) izvršila samoubistvo. Rašić kaže da bilo bitno da se fotografijom pokaže „da je Džeger okej, bez obzira što je doživeo privatnu tragediju“.
Prisetivši se da je to bio najtopliji dan u istoriji Norveške i da je bio „gola voda“, Rašić je već tokom koncerta menadžmentu povremeno slao kartice sa napravljenim fotografijama.
„Kažu:’ Ne brini, završio si posao još u prvoj pesmi’. Fotografija kojom su bili zadovoljni: Kit i Mik zajedno. Ta fotografija je otišla u ceo svet“, rekao je Rašić.
Primetivši da Džeger puni 79 godina, Rašić je rekao da su u njegovoj mladosti ljudi tih godišta „otaljavali život, a ovaj trči više nego bilo koji mlad bend!“ Ocenivši da Stonsi nikad neće reći da idu na svoju poslednju turneju, Rašić je rekao: „Oni su fenomen! Šta god da rade, sve okej“.
Rašić je rekao da zna kako da slika Ričardsa, „u kojoj pesmi će da napravi koji potez, šta voli“. Potom gitaristina menadžerka i Rašićeva prijateljica Džejn Rouz odabre slike, mada je nekad i Ričards prisutan.
I pored ljubavi prema Stonsima, Rašić priznaje da je za njega broj jedan u svetu bio i ostao Frenk Sinatra (1915-1998), koga je imao priliku slikati na koncertu u londonskom Rojal Albert holu gde je načinio jednu fotku legendarnog američkog pevača na koju je ponosan.
„Volim Stonse i više ih slušam nego Sinatru, ali Frenk je čovek koji se družio sa predsednicima, najvećim gangsterima, ljubio je najlepše žene, jedan je od ljudi koji su sagradili Las Vegas da bi mogli da se kockaju. Nema mnogo takvih ljudi. Samo jedan“, istakao je Rašić.
Fotografisanje britanske kraljice Elizabete je prema rečima Rašića „neka druga vrsta posla“ koju ne može da radi bilo ko osim zvaničnog kraljevskog fotografa. Ipak, Rašić se prisetio da je jednom slučajno polovinom osamdesetih u Nepalu imao priliku da fotografiše britansku kraljicu Elizabetu.
„Odem u Katmandu. Vidim britanske zastave vise. To je bila prva kraljičina poseta Nepalu i stajao sam uz put. Bile su kočije…Kraljica prolazi pored mene, a ja napravim fotke. Tako da sam i kraljicu slikao“, rekao je Rašić.
Kraljica Elizabeta, koja ove godine slavi 70 godina na prestolu Velike Britanije, je „žena za poštovanje“, a Rašić ističe da gaji poštovanje prema britanskoj kraljevskoj porodici koja je „bajka koja traje i lepa je“.
Rašić je iz Beograda došao u Veliku Britaniju 1979. godine bez ideje da ostane, a nakon višedecenijskog života u Londonu sa ponosom ističe da nije zaboravio naš jezik, dok ima ljudi koji „pet godina dođu iz Njujorka i pitaju: ‘Kako se kaže?'“
Priznavši da mu je žao što je kao fotograf na zapadu propustio šezdesete i sedamdesete, ključne godine za razvoj rokenrola, Rašić je podsetio da je stigao u London na početku osamdesetih kada su bili popularni bendovi kao Duran Duran ili Kadžagugu.
„Sve to sam fotkao, jer sam objektivan kad je u pitanju fotografija. Ne fotkam samo ono što volim. Ne bi imao leba da jedem od toga. Sve slikam sa poštovanjem, što ne znači da sve volim jer je to nemoguće“, priznao je Rašić.
Iako mu u početku osamdesete nisu mnogo značile, Rašić je priznao da je kasnije shvatio da je to bilo doba druge britanske muzičke invazije na Ameriku.
„Naučis da je osamdesetih bila druga britanska invazija i posle te ništa se nije desilo. Bendovi sviraju ali ne postoji reč invazija. Oejzis su probali Ameriku ali nije im se desila“, naveo je Rašić.
Za američku pop pevačicu Tejlor Svift koju je slikao na koncertu u londonskom Hajd parku, Rašić kaže da je „divna mlada devojka“ kod koje čuje kvalitet i koja „to što radi, radi perfektno“. Rašić kaže i da je nedavno imao čast da slika bluz gitaristkinju Anu Popović „koja je svetska a naša“.
„Preko svog tate je stupila sa mnom u kontakt i pitala da li bi je fotografisao. Prihvatio sam to. Nikad se nismo sreli. Imali smo dugačak i divan sešn. Predivna žena! Na prvu smo se ukapirali i napravili dobre fotke“, rekao je Rašić.
Prema njegovim rečima, Arijana Grande na pozornici koristi plavo i crveno svetlo što je „katastrofa za slikanje, ne vidi se baš najbolje ali je verovatno to ona htela“, dok je Lejdi Gaga „jedna od žena koja je ubijala fotografiju na neki način“.
„Svaki dan nosi drugu garderobu. Uvek neka ludila. To je fotografija koju napraviš, objavi ceo svet, ali sutradan viš ne važi, jer sutra ima novu haljinu. Na neki način to zovem ubijanjem fotografije. Ranije smo slikali ljude i imali su imiđž koji furaju celu turneju“, istakao je Rašić.
Pri tome je novi trend da na koncertima nema fotografa sa strane već velikim imenima, koja rasprodaju ulaznice za dva minuta, ne treba i reklama i dovode samo svog zvaničnog fotografa, napomenuo je Rašić.
„Ranije dok se razvijala fotografija imate iščekivanje. Kako je ispalo? Šta je fotograf uradio? Trenutak kada to vidite postoji prepoznavanje lepe fotografije. Element neizvesnosti je bio potreban za fotografiju“, prisetio se Rašić.
Danas ako privatno ode na neki koncert Rašić kaže da se desi i da sam napravim fotku mobilnim telefonom, mada ističe da to ne može da se meri sa fotoaparatom.
„Mada mi fotografi, ako nas pitaju ‘sa kojim aparatom si ovo slikao’ obično kažemo: ‘Da li u nekom restoranu pitate: ‘Kojim šporetom ste napravili hranu?’ U pitanju su kuvar i fotograf. Ovo sve je oruđe za rad“, rekao je čuveni fotograf.
Rašića očekuje prodajna izložba 32 odabrane fotografije nazivana „Stars“ 22. juna u galeriji „Đura Jakšić“ u Kragujevcu, koja je uvod u muzički festival Arsenal koji je od 30. juna do 2. jula.
„Gledao sam na neki način da budu fotografije koje bi neko poželo da ima kod sebe kući. Stonsi, Dejvid Bovi, Tina Tarner, Rijana…“, reka oje Rašić koji je dodao da će biti i dve fotografije domaćeg benda kog nije želo da otkriva ali je napomenio da može da se protpostavi o kome je reč pošto je u pitanju „omaž gradu Kragujevcu“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.